Изгледа да наш мозак смрт тумачи као нешто што се дешава само другим људима.
Истраживачи тврде да наш мозак даје све од себе како би нас заштитио од свести да смо смртна бића. Недавна студија је открила да нас мозак штити од езгзистенцијалног страха тако што смрт категоризује као несрећан догађај који погађа само друге људе.
Ни помисао на властиту смрт
Чињеница да нас мозак штити од помисли на властиту неизбежну смрт омогућава нам да живимо. Овај механизам заштите се развија још у раном животном добу
„Мозак не прихвата да је смрт повезана са нама, Имамо тај исконски механизам који у тренутку када наш мозак добије сигнал која нас доводи у везу са смрћу, он нам шаље информацију да тај податак није поуздан и да му не треба веровати”, наводи доктор Јаир Дор-Цидерман, са Универзитета „Бар Илана” у Израелу.
Чињеница да нас мозак штити од помисли на властиту неизбежну смрт омогућава нам да живимо. Овај механизам заштите се развија још у раном животном добу, када постајемо свесни чињенице да смо смртна створења.
„Од тренутка када схватимо да ћемо у једном тренутку умрети и да на то не можемо никако да утичемо, то се сукобљава са свим нашим инстинктима, и овај механизам нам помаже да живимо”, додаје доктор Дор-Цидерман.
Да би истражили како наш мозак обрађује мисли о смрти, Дор-Цидерман и његове колеге развили су тест који је производио сигнале изненађења у мозгу.
Данас јачи страх од смрти
Истраживачи су од волонтера тражили да посматрају лица која се убрзано појављују на екрану, док им је за то време праћена мождана активност. Слика лица самог испитаника или лица незнанца кратко се појављивала на екрану у правилним размацима. Последња слика лица које се појавило на екрану изазвала је изненађење код испитаника јер је била у супротности са оним што су очекивали.
Изнад фотографија лица појављивале су се и различите речи. На половини су се појављивале речи повезане са смрћу, као на пример, „сахрана” или „погреб”. Научници су утврдили да када год се лице испитаника појављивало испод ових речи, њихов мозак је искључивао регију задужену за предвиђање. Одбијао је да повеже себе са смрћу и није забележен ни један сигнал изненађења.
Одржава нас у животу
„Ови налази потврђују да штитимо сами себе од егзистенцијалних страхова или свесног размишљања о томе да ћемо умрети, тако што искључујемо могућност предвиђања која се односи на нас саме, или тако што ћемо информацију тумачити као да се односи на друге људе, а не на нас”, сматра Ави Голдштајн, руководилац ове студије.
Доктор Дор-Цидерман истиче да рационално ми не можемо порећи чињеницу да ћемо умрети, али успевамо да о томе размишљамо као о нечему што се дешава другим људима. Детаљи ове студије биће објављени у новембру у часопису NeuroImage.
У не тако далекој прошлости, сматра овај неуролог, одбрана нашег мозга против мисли о смрти била је много више под утицајем вишег нивоа смртности који је постојао у стварности. Данас, пак, верује доктор Дор-Цидерман, друштво има много развијенији страх од смрти.
Арно Вајсман, психолог са Универзитету у Кенту, истиче да су људи измислили бројне начине који им одвраћају мисли од размишљања о смрти. „Међутим, то не решава сам проблем, тако да морамо да наставимо да бежимо”, закључује Вајсман.
(Извор РТС)
