Проф. др Радомир Ђорђевић
Податак да су се у упитницима за ђаке појавила имена извесних личности са естраде која не уживају углед у нашој широј јавности, оправдано је узнемирио и изазвао оправдана реаговања. Након тога ресорни министар обећао је да ће се у својем министарству испитати одговорност оних који су састављали упитник.
Kолико ми је познато, до сада нису објављени резултати анализе тог догађаја који наводи на озбиљна размишљања. Мислим да се није радило о случајности него о покушају да се наметну некакви системи вредности који су далеко од сфере културе. Ту је реч о извесним тенденцијама којима се треба супротстављати на разне начине. Ово су само неки пробни балони, а саме тенденције су, рекло би се, велика опасност за друштво уопште.
Ауторитет истакнутих научника из свих
струка чији глас допире далеко, иза којих
стоје деценије великог стваралачког рада
може ипак да стане на пут разним облицима
антикултуре, без обзира на поменуте подршке.
Феномен је веома сложен и има бројне аспекте. Јасно је да те појаве треба да спречавају институције и одговорна лица у тим институцијама, у првом реду, јер их обавезује на то не само Устав, него и закони који су доста јасни када је реч о наведеним појавама. Даље, јасно је да ће грађани у редовном изборном поступку наћи начин да изразе своје негативне ставове према свима који су дужни да се супротставе појавама антикултуре. Али питање је шта да се ради у међувремену када одговорни затаје у извршавању својих дужности као што је овде, по свему судећи, случај.
Грађани су дужни да делују на различите начине, да организују неке асоцијације из најразличтијих кругова, који би разоткривали погубност антикултурних тенденција и то јавно, преко свих гласила. Ово је неопходно, јер по свему судећи, тенденција о којој је реч има мању или већу подршку и у политичким круговима.
Ауторитет истакнутих научника из свих струка чији глас допире далеко, иза којих стоје деценије великог стваралачког рада може ипак да стане на пут разним облицима антикултуре, без обзира на поменуте подршке. Неопходна је стрпљива и упорна акција, јер је реч о појавама које су ухватиле корен у нашој земљи већ поодавно. То је, доиста, дужност свих који су заинтересовани за будућност земље.
Врло емотивно реаговање уваженог професора а које се суштински односи на демократију. Појава тог неког питања (навода) у упитнику ( колико сам схватио, школском упитнику познавања опште културе) је ствар чисте демократије. А демократија је принудно постављање људи у односе. Предпоставка је да су то жељени односи већине. Шунд и на овај или онај начин сервиране гадости могу бити наметнуте жеље већине. Као нај погоднији начин протурања циљева уских интересних група у креирању културолошких ( и не само њих ) садржаја који се свесно конзумирају без потребе укључивања критичког мишљења. Разонода за већину. Који могу да кажу: види, има горих и од нас.
А они су како бирачко тело ( свих странака ) тако и репродуктивно тело организоване заједнице људи. У нашем случају она се зове Србија. Али та заједница осим физике репродукције има и нестварно много других облика репродукције. Једна од најважнијих је репродукција, обнављање, знања заједнице.
Уважени професор је део те репродукције. Али не може се парцијално, оно што мене у овом тренутку тишти, позивати, захтевати промену. Ма како она била недвосмислено јасна као жељени однос већине, чак и као жељени однос и оне већине која је некритички прихватила шунд.
Право место за то су избори. Ту треба да они, који су, попут професора, сушта неопходност развојности организоване заједнице људи, истакну “ књигу жељених односа“. У име свих. Не требају нама обећања да неко поседује способност уочавања жељених односа већине. Треба да прихвати и реализује ове жељене односе. А „књига“ ће стално бити отворена и допуњавана. Јавна за све. Тек блага назнака демократије. Па забога, ходамо по тлу где некад давно, давно, давно постојала и цивилизација.