Да ли је крв поменутог сисара кључ за дуговечнији и здравији живот човека, па још за отпорност на коронавирус?
Брем Стокер, творац Дракуле, фиктивно је повезао бесмртне вампире и слепе мишеве, али у једном је можда био у праву. Генетичарка Ема Тилинг, која проучава изузетну дуговечност шишмиша у нади да ће од тога користи имати и људи, верује да је „можда све у крви”. Научница са универзитета у Даблину са организацијом за заштиту природе „Бретагне Виванте” проучава шишмишеве који обитавају у сеоским школама и црквама у Бретањи.
Замислите стогодишњака који је потпуно здрав све до последњих неколико недеља живота. То је оно што ми људи желимо, а слепи мишеви имају, каже Ема Тилинг и додаје да нико не зна шта се догађа са њима док старе.
Не само да слепи мишеви живе дуже од животиња своје величине, они много дуже остају здрави, па им ни патогени попут еболе или коронавируса не могу ништа. Ема Тилинг је уверена да кључ открића за дужи и здравији живот људи лежи у проучавању шишмишева.
Успоравање старења
У природи постој типичан образац, готово закон – мала створења живе јако брзо и умиру млада, што је последица њиховог брзог метаболизма. Слепи мишеви су категорија за себе, они су једни од најмањих сисара, али могу да живе изузетно дуго. Чини се да су развили механизам који успорава старење.
Ема Тилинг (Wikipedia)
Није то вечна младост јер све умире и старење вас увек сустигне, али шишмишевима се то догађа много спорије и уз то дуго остају здрави. Замислите стогодишњака који је потпуно здрав све до последњих неколико недеља живота. То је оно што ми људи желимо, а слепи мишеви имају, каже Тилинг и додаје да нико не зна шта се догађа са њима док старе.
Сваки пут кад се ћелија репликује, теломери постају краћи. Kад постану стварно кратки, ћелија одумире, а то је знак старења. Али шишмишевима се теломери с годинама не скраћују. Те животињице могу да заштите своју ДНK.
Једини начин на који, донекле, можете проценити старост шишмиша су њихови прсти. Ако им се зглобови још нису стопили, у питању је беба. У супротном се ради о одраслој јединки. Од 2010. организација Bretagne Vivante тек рођеним слепим мишевима уграђује микрочипове под кожу. „Сваке године се враћамо у њихова легла па уловимо целу колонију, узмемо им мало крви и потом у мојој лабораторији у Ирској тражимо биомаркере старења”, наводи Тилинг.
Не би завршили на респиратору
Она у лабораторији проучава теломере слепих мишева, завршетке хромозома који служе као ћелијска заштитна капа. Сваки пут кад се ћелија репликује, теломери постају краћи. Kад постану стварно кратки, ћелија одумире, а то је знак старења. Али шишмишевима се теломери с годинама не скраћују. Те животињице могу да заштите своју ДНK.
„Секвенционирали смо гене младих, средовечних и старијих шишимиша и откриће је било невероватно – њихова способност да репарирају своју ДНK, односно исправљају штету коју живот узрокује, повећава се с годинама. Kод људи је супротно”, објашњава научница из Ирске.
(Unsplash)
И не само то, слепи мишеви не познају артритис и разне упале попут људи, што значи да могу да модулирају свој имунолошки одговор, балансирајући између антивирусног и противупалног одговора. Познато је да у случају ковида-19 пацијента убија претеран имунолошки одговор, такозвана цитокинска олуја, па човек с имунолошким профилом шишмиша не би завршио на респиратору, сликовито појашњава Ема Тилинг.
Исти гени као код људи
Људи деле исте гене као и шишмишеви, уз неколико мањих побољшања и модификација.
„Замислите кад бисмо открили тај мали ген који контролише те ефекте, могли бисмо га претворити у лек који би то опонашао код људи”, изјавила је Ема Тилинг. У уобичајеним околностима би то било дуго истраживање, али сада се све убрзало. „Људи су заиста заинтересовани за тражење одговора у шишмишима”.
„Ми смо секвенционисали геном, то је био први корак, и сада радимо с лабораторијима широм света кое развијају потребне ћелијске алате за истраживање”, закључује ирска научница. „Морамо бити упорни и веровати да је откриће могуће.”
(Извор Н1)
