EKOSOFIJA

SRPSKE ZLATONOSNE REKE

„Zlatna groznica” (Vikipedija).

„Zlatna groznica” (Vikipedija).

Brojne su legende o kraljevskim riznicama i blagu, što i nije čudno jer Srbija je po količina zlata i srebra vodeća zemlja u regionu. Na našim prostorima sačuvani su tragovi rimskog rudarstva na području Gornje Mezije. Još u vreme vladavine Hadrijana, Rimljani su u 2. veku n.e. ispirali zlato iz rečnih nanosa, a u srednjem veku su, u rudnike stizali Sasi. Tada se pročulo o rudnicima plemenitih metala Novo Brdo, Trepča…

Mirjana Bjelogrlić

Lutajući Srbijom, na Vujan planini Rajko od Rasine sreće monaha Teodosija, čuvara krunskog blaga Nemanjića i Brankovića. Ovo je siže romana „Rajko od Rasine” Čedomilja Mijatovića. Posle objavljivanja ove knjige, 1892, na području od manastira Vujan do starog utvrđenja na Sokolici, „mitskoj planini punoj pećina, zmija i izvora” usledile su brojne potrage za skrivenom riznicom.

Diplomata, političar, ekonomista, istoričar, predsednik Srpske kraljevske akademije, Čedomilj Mijatović bio je šest puta ministar finansija kneževine i kraljevine Srbije, tri puta ministar inostranih poslova, dopisnik iz Londona. Autor je brojnih dela iz političke i ekonomske istorije, kao i memoara „Uspomene balkanskog diplomate”, koji su objavljeni u Londonu, 1917. Pored knjige o dinastičkom prevratu u Srbiji i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, 1903, obimne studije o Đorđu Brankoviću, Mijatović je sa „Rajkom od Rasine” ušao i u literarne vode.

Čedomilj Mijatović (Vikipedija)

Brojne su legende o kraljevskim riznicama i blagu, što i nije čudno jer Srbija je po količina zlata i srebra vodeća zemlja u regionu. Na našim prostorima sačuvani su tragovi rimskog rudarstva na području Gornje Mezije. Još u vreme vladavine Hadrijana, Rimljani su u 2. veku n.e. ispirali zlato iz rečnih nanosa, a u srednjem veku su, u rudnike stizali Sasi. Tada se pročulo o rudnicima plemenitih metala Novo Brdo, Trepča…

Iako je zaplet vezan za blago Nemanjića i Brankovića, knjiga Čedomilja Mijatovića je putokaz za zlatonosnu reku, Rasinu. Rasina, desna pritoka Zapadne Morave izvire na padinama Goča pod Crnim vrhom.

Zlato iz Starozlatije

U mnogim hronikama i putopisima pominju se zlatne čestice u reci Pek i na okolnim brdima. Feliks Kanic navodi da se Kučevo, mesto kroz koje prolazi Pek, nekada zvalo Starozlatija. Pek izvire u podnožju Crnog vrha i uliva se u Dunav kod Velikog Gradišta. Teče Volujskom klisurom oivičenom bukovom šumom.

Postoje legende o još neistraženim
zlatnim žilama na obroncima Jastrepca.
Geolozi nalaze zlato u svim jastrebačkim
rekama. Zlato potiče sa rudišta na
planini i vekovima se sabira na rečnom dnu.

Kralj Aleksandar Karađorđević je, početkom tridesetih, eksploatisao zlato kod Neresnice, u blizini Kučeva. Ogromni bager akcionarskog preduzeća „Neresnica-Glogovica” u kome je Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik, izvlačio je između 25-32 kilograma čistog zlata mesečno.

Kraljev bager (Vikipedija

Postoje legende o još neistraženim zlatnim žilama na obroncima Jastrepca. Geolozi nalaze zlato u svim jastrebačkim rekama. Zlato potiče sa rudišta na planini i vekovima se sabira na rečnom dnu. Zlatonosne reke su Rasina kod Kruševca, Resava kod Despotovca i Pek kod Kučeva.

Reka Rasina (Vikipedija)

Ispiranje zlata i alati

Tradicionalni način ispiranja zlata uključuje drvenu posudu iz rimskog vremena, tzv. ispitak. Ispitak može biti od mekog drveta kao što je topolino (vlaški). Na dnu, poprečne gredice zadržavaju se zlatne čestice zajedno sa peščanim ostacima. U 20. veku, industrijskom preradom bakra, ispiranje zlata se znatno proredilo. Danas se Srbija po količini iskopanog zlata nalazi se na 59. mestu. Američka rudarska kompanija „Friport Mekmoran” (Freeport Mc MoRan), u okolini Bora na lokaciji Čukuru Peki, na dubini od pola kilometra, otkrila je čak 50,3 grama zlata po rudi, što je duplo više nego u američkim rudnicima. Ispiranje zlata u našim rekama nije potpuno zamrlo.

Ispirači zlata provode oko pola godine na rekama sa sopstvenim, originalnim napravama, plovećim bagerima ili koristeći tradicionalne alate. Rudarski tanjir je metalni tanjir prečnika oko 60 santimetara, neka vrsta sita. Uz klatne stolove, spiralne koncentrate, jedan od najpopularnijih je vešeraj, kutija sa crnim tepihom, rešetkama i prečkama.

Zlato u mobilnim telefonima

Danas se oko 7 % zlata proizvedenog širom sveta koristi za izradu elektronskih uređaja. U svakom pametnom telefonu nalazi se zlato koje se koristi za ožičenje mikročipova, i u procesorima i zvučnicima. Iz jedne tone starih mobilnih telefona, (izmerenih bez baterije) može se izvaditi do 300 grama zlata, pa nije čudna pomama za reciklažom.

Ukoliko vas je baš obuzela „zlatna
groznica”, onda je bolje da se pridružite
ispiračima zlata na Peku, Rasini ili
Resavi i boravite na čistom vazduhu.

Proces odvajanja zlata od plastičnih i metalnih delova nije sasvim bezbedan u kućnoj varijanti. Za ovaj podvig neophodne su vam zaštitne naočare, rukavice i veliki oprez sa kiselinama. Ukoliko vas je baš obuzela „zlatna groznica”, onda je bolje da se pridružite ispiračima zlata na Peku, Rasini ili Resavi i boravite na čistom vazduhu.

Za ispiranje zlata potrebna vam je dozvola Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, ali postoje i turističke ponude, kratki izleti do naših zlatonosnih reka, taman toliko da život malo začinite avanturom i zrncem strasti tragača za zlatom.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar