ЕКОСОФИЈА

УГРИЗ УБИЈА НАМРТВО

Смртоносно око (Википедија)

Смртоносно око (Википедија)

Истражити снагу неког загрижаја и колико је он смртоносан, изузетно је ризичан подухват. Зато научници прибегавају рачунарским симулацијама да би одговорили на наизглед једноставна питања.

Kада би вам неко рекао да замислите огромна уста, испуњена стотинама зуба, оштрих попут ножева, вероватно бисте помислили на филмове попут

„Ајкула” или „Годзила”, али да ли сте се икада запитали постоји ли животиња која у делићу секунде може да растргне месо и здроби кости?

Поједини научници озбиљно су се позабавили овим питањем и кренули у темељно истраживање највећих предатора данашњице. Kао и обично, испоставило се да није све у величини, па тако поносни власник највећих уста у животињском царству, гренландски глатки кит, заправо уопште не гризе. За веома снажан и ефикасан угриз нису довољна само велика уста, већ и много оштрих зуба и снажних мишића.

Плави кит је највећа животиња на свету,
али ни он нема најјачи угриз из врло
једноставног разлога – уопште нема зубе.

Битно је напоменути да није свака животиња са зубима способна да гризе. На пример, баштенски пуж Helix aspersa на својем језику има на стотине ситних зуба, али му они служе само за гребање.

Највећи, а без зуба

Исто тако, плави кит је највећа животиња на свету, али ни он нема најјачи угриз из врло једноставног разлога – уопште нема зубе. Уместо њих, има мрежасту структуру помоћу које филтрита храну из морске воде. Једна друга врста кита, уљешура, већ изгледа обећавајуће, будући да је највећи зубати предатор на свету. Али, чак ни он не односи победу јер се његови зуби налазе само на доњој половини чељусти и свој плен чешће гута него што га гризе.

Плави кит (Википедија)

Упркос многобројним кандидатима, није лако пронаћи најопаснији угриз на свету. Према тврдњама Оливијеа Ламбера из белгијског Института природних наука, највероватнији кандидат за титулу најсмртоноснијег угриза није кит, већ животиња која лови китове. „Највећа жива животиња која свој плен лови зубима и кида га на комадиће је кит убица”, тврди Ламбер.

За објективније податке, можда је боље
размислити о неком усамљеном ловцу,
као што је велика бела ајкула.

Парадоксално, кит убица уопште није кит него врста делфина. Ове животиње познате су и под називом орке и могу да нарасту и до 9.5 метара дужине. Имају педесетак изузетно оштрих зуба којима кидају свој плен (најчешће фоке и китове). Ипак, орке најчешће лове у групи, што може да значи да њихов угриз и није толико ефикасан као што би могло да се претпостави, већ да њихова снага лежи у бројној надмоћи над пленом.

Орка (Википедија)

За објективније податке, можда је боље размислити о неком усамљеном ловцу, као што је велика бела ајкула. Са својих 300 изузетно оштрих зуба који расту током целог живота, њихов угриз дефинитивно заслужује титулу једног од најстрашнијих на свету, али се поставља питање да ли је реч заиста о најсмртоноснијем угризу.

Стивен Роу са Универзитета Нова Енглеска у Аустралији осмислио је с колегама низ рачунарских симулација које врше процену највеће снаге загрижаја велике беле ајкуле. Симулације су показале да највећи морски пси могу да досегну снагу угриза од 18.216 њутна, што у поређењу с мизерних 1.317 снаге људског угриза делује заиста импресивно.

Бела ајкула (Википедија)

С друге стране, неколико преданих истраживача утврдило је да ништа не може да замени реалне податке, па су због тога одлучили да спроведу низ тестирања на стварним животињама.

Чини се да разлог тако снажног
угриза нису оштри зуби или дугачка
чељуст, већ снажни мишићи.

Грегори Ериксон са Универзитета у Талахасију мерио је и упоредио снагу загрижаја 23 врсте крокодила и том приликом забележио најјачи угриз икада. Припадао је морском крокодилу и износио задивљујућих 16.414 њутна. Иако је то мање од снаге угриза велике беле ајкуле, у овом случају су коришћени реални подаци, а не процене настале помоћу рачунарских симулација.

Пирана (Википедија)

Чини се да разлог тако снажног угриза нису оштри зуби или дугачка чељуст, већ снажни мишићи.

Тајна је у мишићима

„Мишићи који служе за затварање чељусти код крокодила расту диспропорционалном брзином. Одрасли крокодили имају јачи загрижај од младунаца делимично због разлике у величини, али већим делом због значајније разлике у величини мишића”, тврди Лаура Пор с Ветеринарског факултета у Лондону.

Само глава овог створења била
је дугачка око три метра, а
сваки његов зуб 36 сантиметара.

Занимљиво је да се на самом дну ове лествице налазе пиране чији су застрашујући угризи на прилично злом гласу. Наиме, истраживачи су измерили да снага њиховог загрижаја износи само 320 њутна, што делује прилично јадно у поређењу с великом белом ајкулом и крокодилима, чак и ако се узме у обзир разлика у величини. Али, пиране нападају великом брзином у јату, чиме се значајно повећава вероватноћа смртног исхода.

Мегалодон (Википедија)

Очекивано, већина налаза упућује на закључак да веће животиње имају и јачи загрижај. Управо због тога, процењује се да су праисторијске животиње имале значајно јачи загрижај од данашњих. Подаци добијени у овим истраживањима занемарљиви су када се упореде са мегалодоном чија се просечна дужина процењује на отприлике 20 метара, а јачина загрижаја на импресивних 108.000-180.000  њутна. Таквом снагом он би без већих проблема могао да згњечи мањи аутомобил.

Треба напоменути да међу изумрлим животињама мегалодон има озбиљну кокуренцију – праисторијска врста уљешуре која је, за разлику од својег данашњег представника, имала функционалне зубе на обе вилице, могла би мегалодонов угриз да оставити у прашини. Само глава овог створења била је дугачка око три метра, а сваки његов зуб 36 сантиметара. Нажалост, још јој нико није проценио јачину загрижаја.

(Извор Б92)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар