Сада су научници из Белгије дошли до истих резултата. Помоћу масене спектрометрије високе резолуције (техника којом се анализирају молекули на темељу њихове масе), анализирали су хемијски састав 20 папирних сламки, 5 стаклених сламки, 5 бамбусових сламки, 5 сламки од нерђајућег челика и 4 пластичне сламке. Притом су тражили 29 различитих тзв. вечних хемикалија.
Изгледа да папирне сламке нису баш екололошко решење каквом су се многи надали. Наиме, не само да се брзо насквасе и због тога буду неподесне за коришћење, већ садрже – како показује ново истраживање – мале количине такозваних вечних хемикалија. За сада није познато како ове хемикалије утјечу на кориснике папирних сламки, али будући да су то дуготрајне материје (PFAS), које се столећима донекле разграде – питање је колико су сламке стварно биоразградиве. Шта су вечне хемикалије и колико су опасне за наше здравље?
Европска агенција за животну средину наводи да су PFAS перфлуорисане и полифлуорисане алкилиране матирије које могу узроковати здравствене невоље као што су оштећење јетре, болести штитњаче, дојазност, тешкоће с плодношћу и рак. „PFAS су група хемикалија које се користе за израду премаза и производа отпорних на топлоту, уље, мрље, масноћу и воду, а имају забрињавајућа својства јер се не распадају у околини, могу загадити изворе пијаће воде и таложе се у многим врстама копнених и водених животиња”, пише амерички Центар за контролу и превенцију болести (CDC).
Ова једињења су се, поред осталог, користили за израду неприањајућег посуђа, водоотпорне одеће, тканина отпорних на мрље, неких козметичких производа, појединих пена за гашење пожара и производа који су отпорни на маст, воду и уље. Од више од 12.000 познатих врста које су данас доступне, две јасно показују неповољне здравствене исходе, укључујући повећани ризик од рака. Зашто су папирне сламке проблематичне? Kада су научници тестирали 39 различитих марки сламки израђених од пластике, папира, стакла, бамбуса или нерђајућег челика, пронашли су PFAS у готово свим материјалима. Једини изузетак је нерђајући челик.
Ако се сламке рециклирају, хемикалије би
могле завршити у новом производу. Уколико
сламке заврше на одлагалишту смећа или
се спале, опасне хемикалије би се могле
потајно ширити ваздухом или кроз тле.
Данас многи производи садрже PFAS, гомилу од 15.000 синтетских хемикалија, од којих неке могу бити токсичне за здравље животиња и људи у довољно високим концентрацијама. Мања употреба пластике може помоћи при смањењу количине тзв. вечних хемикалија у природи, али само ако се користе алтернативе без PFAS-а. Да би папир и сламке од бамбуса били водоотпорни, многи произвођачи додају PFAS или користе рециклиране материјале који садрже поменуте вечне хемикалије. Kако год, резултат је исти – ако користимо папирне сламке, вероватно у животну средину, али и у организам уносимо PFAS, пише Science Alert.
Истраживачи из САД су 2021. први пут открили PFAS у сламкама биљног порекла, што указује на то да потрошачи можда уносе „засад неутврђену количину PFAS-а”. Сада су научници из Белгије дошли до истих резултата. Помоћу масене спектрометрије високе резолуције (техника којом се анализирају молекули на темељу њихове масе), анализирали су хемијски састав 20 папирних сламки, 5 стаклених сламки, 5 бамбусових сламки, 5 сламки од нерђајућег челика и 4 пластичне сламке. Притом су тражили 29 различитих PFAS-а.
У малтене свим папирним сламкама (осим у две), открили су PFAS, иако су концентрације биле прилично ниске и доста су варирале од производа до производа. Такозване вечне хемикалије откривене су и у три марке пластичних сламки, две марке стаклених сламки и четири марке сламки од бамбуса. Најчешће пронађена врста PFAS-a у сламкама била је перфлуорооктанска киселина (PFOA), забрањена у већини земаља од 2020. Ова хемикалија може се нагомилати у телу животиње, где у одређеним концентрацијама негативно делује на развој и репродукцију.
CDC наводи да за сада није познато како на људско здравље утичу ниски износи PFOA у околини. Но додаје да је код лабораторијских животиња којима је дата већа количина забележен утицај на раст и развој, репродукцију и здравље јетре. „Мале количине PFAS, иако саме по себи нису штетне, могу повећати хемијско оптерећење које већ постоји у телу”, објашњава еколог Тимо Грофен са Универзитета Антверпен.
Додатно, након што бацимо папире сламке које садрже PFAS, загађење се можда наставља. Ако се сламке рециклирају, хемикалије би могле завршити у новом производу. Уколико сламке заврше на одлагалишту смећа или се спале, опасне хемикалије би се могле потајно ширити ваздухом или кроз тле. Речени истраживач као еколошко решење предлаже коришћење сламки од нерђајућег челика. Истраживање Assessment of poly- and perfluoroalkyl substances (PFAS) in commercially available drinking straws using targeted and suspect screening approaches објављено је у часопису Food Additives and Contaminants.
(Илустрација Profimedia)
(Индекс)
