СУНЧЕВА АВЛИЈА

ЦРНА РУПА У НАШОЈ ЗВЕЗДИ?

415 pregleda

Истраживачи су искључили могућност постојања црне рупе с масом мањом од типичног астероида јер она не би расла нити имале мерљиве учинке. Искључили су, исто тако, оне веће од Сунца јер би брзо прождрале саму звезду.

 

 Kолико год звучало чудновато, унутар звезда, чак и нашег Сунца, могле би се скривати сићушне црне рупе настале током Великог праска, такозване примордијалне црне рупе. Астрономи су открили како би их могли препознати – према својеврсном „потпису” саме црне рупе, то ће рећи по вибрацијама које узрокује на површини звезде. Уколико их се довољно налази у звездама, ове древне црне рупе би могле функционисати као тајанствена тамна материја која држи космос на окупу. Обичне црне рупе настају након смрти гигантских звезда, када њихова масивна језгра колабирају и постану толико густа да гравитацијској сили не може побећи нити светлост.

 

Познати физичар Стивен Хокинг је 1971. предложио алтернативно порекло црних рупа. Сматрао је да су у густој супи честица неколико тренутака после Великог праска одређена подручја могла бити довољно густа да се уруше и створе црне рупе разних величина. Ове примордијалне црне рупе могле би функционисати као тамна твар која својом гравитацијом плете космичку мрежу и чини 85% материје у свемиру. Астрономи су тражили бљескове таквих црних рупа, али их нису пронашли. Но, они су се дали само у потрагу за већим примерцима јер бљескове мањих црних рупа, с масом астероида и пречником атома водониика, ионако не би препознали, пише Science.

 

Kаква би се црна рупа могла скривати унутар Сунца? Астрофизичар Ерл Белинџер из Института за астрофизику Макс Планк у Немачкој и сарадниви поново су оживели ту претпостваку и замислили космос у којем је тамна материја у потпуности састављена од ситних црних рупа. Израчунали су, закође, какве би учинке примордијалне црне рупе различитих маса могле имати на еволуцију звезде домаћина.

 

Таква црна рупа која усисава сунчево гориво изнутра подстакла би раст звезде и њена температура у току више милиона година

пала би испод потребне за нуклеарну фузију,

а то је реакција која одржава звезду стабилном. Због учинка хлађења, звезда би постала бурна и хаотична, попут лонца с кипућом водом.

 

Што се тиче Сунца, истраживачи су искључили могућност постојања црне рупе с масом мањом од типичног астероида јер она не би расла нити имале мерљиве учинке. Искључили су, исто тако, оне веће од Сунца јер би брзо прождрале саму звезду. То значи да би се у Сунцу могла скривати једино црна рупа с масом планете Меркур (или нешто већом), која би гомилала материју и расла, али не пребрзо.

 

Таква црна рупа која усисава сунчево гориво изнутра подстакла би раст звезде и њена температура у току више милиона година пала би испод потребне за нуклеарну фузију, а то је реакција која одржава звезду стабилном. Због учинка хлађења, звезда би постала бурна и хаотична, попут лонца с кипућом водом.

 

На крају би се претворила у ретку врсту звезде звану црвена луталица (ред страгглер). Таква звезда би због црне рупе у својем средишту пулсирала на јединствен начин стварајући специфичан потпис. Белинџер сада намерава да, у потрази за тим потписом, анализира око 500 црвених луталица за које се тренутно зна. С обзиром на то да би звезде у којима се налазе црне рупе пулсирале на специфичан начин, мало је вероватно да се тако нешто догађа с нашим Сунцем јер бисмо већ видели тражени „потпис”. С друге стране, још се не може искључити идеја да се унутар Сунца скрива малена црна рупа.

 

Црна рупа која је премала за стварање уочљивог потписа још може утицати на еволуцију Сунца, објашњава Белинџер. Таква црна рупа би делотворно снизила температуру наше звезде и на крају чак спасила Земљу од ужареног краја јер се Сунце онда не би претворило у црвеног дива и прогутало све око себе, наводи New Scinetist. Људе не би дочекала иста промена судбине. Било би исувише вруће за живот какав познајемо јер би било толико ужарено да би практички прокључали сви океани на нашем планету.

 

„Иако би звезде с црним рупама теоретски могле објаснити тамну материју, и даље постоји једна непознаница – како су звезде уопште успјеле заробити примордијалне црне рупе с обзиром на то да су јако мале и крећу се великим брзинама”, упитао је астрофизичар Пауло Монтеро-Камачо са Универзитета Ћингуа у Kини. На то питање за сада нема одговора. Истраживање Solar Evolution Models with a Central Black Hole објављено је у часопису The Astrophysical Journal.

 

(Илустрација Youtube)

(Индекс)

О аутору

administrator

Оставите коментар