Научници одраније сматрају да је експлозија развоја алги пре неколико стотина милионна година заправо омогућила еволуцију целог људског и животињског света. А сада су установили да би оне могле помоћи у схватању еволуције полова.
Истраживачи са Универзитета Токио и бројних других јапанских високошколских установа открили су да врста зелених алги Pleodorina starrii има три различита пола – мушки, женски и трећи, који је тим назвао „бисексуалним”. Ово је први пут да је откривена врста која има три различита пола.
Зелене алге Pleodorina. starrii имају и бисексуални пол који има и мушке и женске репродуктивне ћелије. Научници кажу да се ради о „новом хаплоидном систему парења” који је потпуно јединствен за алге.
Алге су назив за широку групу различитих претежно водених, фотосинтетских аутотрофних организама (од једноћелијских до вишећелијских) налик на биљке која користе фотосинтезу како би добиле енергију. Не ради се о биљкама јер им недостају многа биљна својства; нису бактерије, а нису ни гљивице.
Размножавање алги
Будући да су алге тако велика, разнолика групација организама, постоји много варијација у начину њиховог размножавања, али генерално гледајући можемо рећи да се алге могу репродуковати асексуално (клонирањем) или сексуално; односно хаплоидно (с једном збирком хромозома), или диплоидно (са две збирке). Постоје и хермафродитне алге које могу мењати пол зависно од експресије гена. Тада кажемо да се ради о организму с три пола где је један хермафродитни, односно променљиви, пише Science Alert.
Али зелене алге P. starrii не спадају у ту категоризацију. Оне имају и бисексуални пол који има и мушке и женске репродуктивне ћелије. Научници кажу да се ради о „новом хаплоидном систему парења” који је потпуно јединствен за алге. Kако изгледају полне ћелије алги?
„Мешовити системи парења, као што је овај са три пола, могу представљати прелазно еволуционо стање између дводомних (с мушким и женским) и једнодомних (само са хермафродитима) начина парења код диплоидних организама”.
P. starrii творе 32 или 64 истополне ћелијске вегетативне колоније и имају мале покретне (мушке) и велике непокретне (женске) полне ћелије. У околину избацују сперматозоиде који садрже мушке полне ћелије, а који потом траже женску колонију. Бисексуалне P. starrii стварати мушке и женске колоније, па се стога могу парити с алгом мушког, женског или бисексуалног пола.
Истраживачима је ово откриће посебно занимљиво јер друге сличне алге имају различите полне системе, што значи да би ово сазнање могло помоћи у разумевању како је дошло до промена у половима у еволуционом смислу. „Мешовити системи парења, као што је овај са три пола, могу представљати прелазно еволуционо стање између дводомних (с мушким и женским) и једнодомних (само са хермафродитима) начина парења код диплоидних организама”, наводе научници у истраживању.
Посебан бисексуални ген
Биолог Хисајоши Нозаки са Универзитета Токио је тридесет година сакупљао узорке алги из реке Сагами, а научници су у овом истраживању користили узорке узете између 2007. и 2013. године. Одвојили су колоније алги и подстакли их на сексуално размножавање лишавањем храњивих састојака. Открили су да бисексуалне алге имају ген „бисексуалног фактора” који се разликује од претходно откривених мушких и женских гена. Бисексуалне ћелије имале су и мушки ген, али су могле створити и мушко и женско потомство.
Истраживање под именом Three sex phenotypes in a haploid algal species give insights into the evolutionary transition to a self-compatible mating system објављено је у часопису Evolution.
(Извор Индекс)
