Ново истраживање је показало да се геноми код близанаца, у просеку, разликују за 5,2 мутације које се јављају у најранијем развоју.
Геноми код близанаца разликују за мутације које се јављају у најранијем развоју. Све зависи од времена раздвајања јајашца. Једнојајчани близанци настају из истог јајашца и од родитеља добијају исти генетски материјал, али то не значи да су генетски идентични до тренутка рођења. Разлог томе је што једнојајчани близанци узимају генетске мутације у матерници док још није у потпуности формиран њихов ДНK, а тек онда се деле на више ћелија.
„Kад један близанац има много мутација, а други нема, могуће је да су се близанци раздвојили у изузетно раном периоду развоја, убрзо након што се њихово заједничко јајашце први пут поделио у две одвојене различите ћелије”.
Ново истраживање је показало да се геноми код близанаца, у просеку, разликују за 5,2 мутације које се јављају у најранијем развоју. Једно посебно изненађујуће запажање јесте да се неке мутације код многих близанаца појављују у готово свим ћелијама, али су потпуно одсутне код других, објаснила је Зејуи Гао, доцент генетике на Универзитету Пенсилванија и додала: „Kод 15 одсто једнојајчаних близанаца један близанац носи ,значајан’ број мутација које код другог близанца не постоје”.
„Kад један близанац има много мутација, а други нема, могуће је да су се близанци раздвојили у изузетно раном периоду развоја, убрзо након што се њихово заједничко јајашце први пут поделио у две одвојене различите ћелије”, рекла је Гао. „Такође је могуће да се јајашце поделило након десетак накупљених ћелија, али да се та група ћелија није равномерно поделила између њих. Уместо тога, један близанац је добио групу ћелија које су углавном настале од једне заједничке ћелије и због тога носе уобичајене мутације, док је други близанац добио групу ћелија којима те мутације недостају”, објаснила је она.
Секвенцирањем целих генома од свих чланова породица, тим је могао да прати које су се мутације појавиле код којих близанаца, а које су од тих мутација пренесене на потомство близанаца. Ако се мутација преноси кроз више генерација, то указује да се ради о мутацији заметне линије – оне која се појављује у јајашцима, сперматозоидима и њиховим претходницима.
„Неке од мутација су вероватно небитне, али неке могу довести до разних болести”, рекао је Kари Стефансон директор компаније deCODE genetics, која проучава геном човека. Ново истраживање, објављено почетком јануара у часопису Nature Genetics, понудило је овај јединствени поглед на рани развој ембриона јер су аутори у истраживање укључили и праћење ДНK код три генерације испитаника. Те особе су укључивале 387 парова једнојајчаних близанаца и две групe тројки, као и њихове родитеље, супружнике и децу, тројке су такође настале из једног јајашца, пише Live Science.
Секвенцирањем целих генома од свих чланова породица, тим је могао да прати које су се мутације појавиле код којих близанаца, а које су од тих мутација пренесене на потомство близанаца. Ако се мутација преноси кроз више генерација, то указује да се ради о мутацији заметне линије – оне која се појављује у јајашцима, сперматозоидима и њиховим претходницима.
Shuttestock
Уколико се иста мутација појави и у соматским, неразмножавајућим, ћелијама родитеља, та се мутација вероватно појавила током њиховог раног развоја, напомињу аутори. То је зато што у првих неколико недеља након оплодње још није предвиђено да ћелије постану заметне ћелије, па све ћелије могу да наследе исте мутације. Након што се ћелије диференцирају у заметне и соматске ћелије, нове мутације које се појаве у соматским ћелијама неће се пренети на децу те особе, док нове мутације у заметним ћелијама би то могле.
„Дакле, ако се таква мутација пронађе у крви близанца и пренесе на њихово потомство, та се мутација догодила током њиховог раног развоја, кад су све ћелије биле уско повезане”, рекла је Гао. Уз праћење мутација код три генерације, истраживачи су проучавали и разлике у мутацијама код самих близанаца, које нису биле једнако подељене. „Овај феномен, назван мозаицизам, указује на то да се мутација догодила након оплодње јајашца, али пре него што се јаје раздвојило на два дела, будући да оба близанца имају ту мутацију, али није иста”, рекла је Гао.
Kористећи обе ове методе, научници су успели да одреде које су мутације настале у овако кратком периоду веома раног развоја и колико често је један близанац имао мутацију, а други није. Укратко, не може се претпоставити да једнојајчани близанци деле идентичну ДНK, открили су. „За сада је истраживање показало да научници не би требало да претпоставе да једнојајчани близанци деле 100 одсто идентичну ДНK. Такве претпоставке би их могле довести до мишљења да је утицај околине на развој деце превелики, јер у стварности генетска мутација може да буде извор одређене болести или особине”, закључио је Стефансон.
(Извор Н1)
