ЕКОСОФИЈА

ЧИСТИЈЕ ЛИЦЕ СРБИЈЕ

Добровољци (Милош Цветковић/Рас Србија)

Велика акција „Очистимо реке и језера”: Очишћено 11 река и пет језера, однесено је близу 2.000 кубика отпада, а у октобру креће нова акција.

 Бранко Јаначковић

Српске реке, језера и потоци преплављени су тонама свакојаког отпада који драстично гуши живот у њима, али и прети да угрози здравље становништва. Смеће, међу којем предњачи пластични отпад и искоришћена PVC амбалажа, нажалост, постали су нормална појава у великом броју водотокова у нашој земљи, а са сваком већом кишом вода понесе и депоније које непрестано ничу на обалама река, па је ситуација још драстичнија.

Слике запрљаних река и језера откриле су тужну слику наше стварности, због чега је редакција „Блица” одлучила да покрене велику еколошку акцију „Очистимо реке и језера”, са циљем да се водотоковима у Србији врати достојанствен изглед, а животна средина учини не само лепшом, него и здравијом.

Илустрација (Милош Цветковић/Рас Србија)

На територији Србије постоји око 3.500 дивљих депонија, док незваничне бројке иду и до 30.000. Многе од њих су на обалама.

 Од јуна до краја августа са 16 локација на 11 река и пет језера однесено је близу 2.000 кубика отпада, а у акцијама је учествовало више од 2.500 људи. У октобру, велика еколошка акција „Блица” ће се наставити чишћењем више река и језера широм земље, уз подршку локалних самоуправа, друштвено одговорних компанија и волонтера. О томе у којој мери PVC отпад и друго смеће у водотоковима има негативно дејство на живи свет, стручњаци за заштиту животне средине немају никакву дилему.

– Животна средина водених организама и свих организама који се хране у води – као што су то птице, видре, жабе, змије – тиме је драстично нарушена, јер пластика има изузетно негативан утицај на живи свет у води. Она најпре рефлектује светлост и тиме знатно смањује количину сунца која допире у воду. Тако долази до затамњења и промене температуре воде, а што све доноси промену и других фактора као што су електропроводљивост, pH вредност воде, количина кисеоника, објаснио је за „Блиц” Саша Бранковић, ихтиолог нишког одељења Завода за заштиту природе Србије.

Илустрација (Милош Цветковић/Рас Србија)

У рекама широм Србије може се наћи свакојака PVC амбалажа, а да би се утврдио степен нарушености животне средине јако је важно и шта се налазило о њој. Пластичне боце могу бити од пестицида, боја, лакова, уља, масти и других опасних материја које на овај начин доспевају у воду и загађују је. Делићи пластике се под разним околностима ломе и уситњавају, па завршавају и као храна воденим организмима те, уколико се тај круг перманентно понавља, упозоравају стручњаци, те материје би могле да буду и опасне за исхрану људи. Уз све то, већина пластичне амбалаже сачињена је од материјала који се врло тешко или готово уопште не разграђују па, према оценама стручњака, PVC флаше, кесе, јогуртске часе које доспеју у реке, јерера и друго природно окружење ту могу остати још стотинама година.

Проф. др Светлана Станишић, редовни професор на Универзитету Сингидунум и доктор физичке хемије, упозорила је да током распадања пластика у зависности од врсте материјала може ослобађати разне токсичне материје.

Илустрација (Небојша Раус/Рас Србија)

Треба знати да основу предмета направљених од пластике типа 3 представља винил-хлорид који је канцероген, а иста врста пластике током стајања ослобађа и фталате, једињења која су до сада повезивана са поремећајем хормона и метаболичким проблемима, пре свега код деце због ниске телесне масе, као и са алергијским реакцијама, астмом и превременим уласком у пубертет.

Присуство пластичног отпада у рекама и језерима, наводе стручњаци, има вишеструке негативне последице, а најзначајнија је постепено отпуштање токсичних хемијских материја које настају распадањем пластике у земљиште и њихов прелазак у подземне воде.

Илустрација (Блиц/Рас Србија)

 Делићи пластике се под разним околностима ломе и уситњавају те завршавају и као храна воденим организмима, па би те материје, уколико се тај круг перманентно понавља, могле да заврше и у храни коју једу људи

– Тако материје настале распадањем пластике из земљишта и подземних вода доспевају у рибу и биљни свет, преко чега и на трпезу, а такође доспевају и у бунаре, из којих становници руралних подручја користе воду за пиће. Најситније честице пластике, према последњим истраживањима, које се унесу при уносу воде, пролазе цревну баријеру и доспевају до јетре и бубрега, наводи проф. др Станишић.

– Основу пластике типа 6 чини канцерогени стирен, а уз њега из ове пластике током распадања долази и до ослобађања бутадиена, за који је такође показано да има мутагени и канцерогени потенцијал. Пластика типа 7 обухвата већи број врста пластике, а из ње се могу ослободити у водене токове потенцијални иританс и алерген анилин, као и бисфенол А, материја која има потенцијал да утиче на гојазност, стерилитет, као и на поремећаје нервног и имуног система. Досадашња сазнања указују да бисфенол А утиче на развој плода код трудница, док код деце може узроковати хиперактивност, анксиозност, депресију и друге психичке поремећаје. Тренутно се у крви 90 одсто људи на свету може детектовати бисфенол А – истиче проф. др Станишић.

Илустрација (Аутор/Рас Србија)

Отпад постепено отпушта токсичне хемијске материје које могу да буду опасне.

Први део акције

У великој еколошкој акцији Блица” очишћене су Габровачка, Малчанска, Рујничка и Хумска река у Нишу, Мијајловачка, Риљачка и Црнишавска река у Трстенику, Дунав код Смедеревске тврђаве, Река Змијанац у Бољевцу, Поток у борском насељу Металург, Рибница у Мионици, Палићко језеро и депонија у близини језера, Гружанско језеро код Kнића, Потпећко језеро код Прибоја, језеро Врутке и река Ђетиња у Ужицу и Ада Циганлија.

 (Извор Блиц)

 

О аутору

Stanko Stojanovic

Оставите коментар