Свемирска летелица Уједињених Арапских Емирата, која се налази у орбити Марса, снимила је до сада најбоље фотографије иначе неухватљивих и помало необичних аурора.
Аурора (поларна светлост) се на Земљи појављује када се електрично набијене честице, попут оних из ветра са Сунца, сударају с честицама ваздуха у атмосфери преносећи им притом енергију и узрокујући њихов сјај. На Земљи магнетско поље усмерава те набијене честице према половима, стога у поларној светлости већином уживају становници тог подручја. Марс је давно изгубио своје глобално магнетско поље и његове ауроре настају према помало другачијем принципу.
Магнетизована кора?
Наиме, мада „црвена планета” више нема своје магнетско поље, неки делови њене коре су и дан-данас остали намагнетисани. Над тим магнетским зонама може се појавити феномен који се назива дискретна поларна светлост. Kако? Честице соларног ветра у случају Марса не наилазе на магнетско поље планете, већ на намагнетисана подручја у њеној кори. Набијене честице се тада сударају с кисеоником у горњим слојевима атмосфере, узрокујући његов сјај, наводи нучни часопис Nature.
„Отишли смо тамо шездесетих година прошлог столећа очекујући да ћемо видети нешто попут Земљиног магнетског поља, а нисмо ништа пронашли”.
„Дискретна поларна светлост повезана је с разумевањем Марса које се тек почело у правој мери остваривати у току ере летова у свемир. Наиме, испоставило се да Марс има врло необично магнетско поље”, рекао је планетарни научник Џастин Деиган са Универзитета Колорадо у Болдеру (САД). „Отишли смо тамо шездесетих година прошлог столећа очекујући да ћемо видети нешто попут Земљиног магнетског поља, а нисмо ништа пронашли. А онда смо схватили: Чекај мало, магнетизам некако долази и одлази, шта се то догађа?”
Научници су касније на површини Марса пронашли стеновита подручја са знацима давно несталог глобалног магнетског поља. Посебно су их заинтригирале стене на јужној страни планете. „Остали делови Марса су у неком тренутку поново испливали на површину, лава је текла преко њих или су велики ударци прекрили магнетско поље. Јужна хемисфера је веома стара, од почетка Сунчевог система, и магнетски трагови су боље видљиви”, објаснио је Деиган.
Невидљиве у видљивом
Сјај аурора на Марсу видљив је ноћу и никада до сада није снимљен у видљивом спектру светлости. „Аурора је слаба, а инструменти осетљиви на видљиву светлост на Марсу дизајнирани су за фотографисање у условима дневног светла”, наставио је поменути научник. Ни свемирска летелица Hope (Нада) није ухватила тајанствене ауроре у видљивом спектру светлости, већ у ултраљубичастом. Њен уређај користио је краће таласне дужине него друге летелице које су снимале Марс и успео је ухватити до сада најдетаљнији приказ аурора (илустрација доле).
Изгледа да дискретне ауроре следе обрасце магнетизма у кори планете, што сугерише да је она некада имала глобално магнетско поље слично Земљином.
Научници су и раније током сунчевих олуја на „црвеној планети” детектовали трагове „дифузне” ауроре, као и оне „протонске” која настаје на великим надморским висинама када протони соларног ветра „откидају” електроне из атома да би створили водоник. Изгледа да дискретне ауроре следе обрасце магнетизма у кори планете, што сугерише да је она некада имала глобално магнетско поље слично Земљином. Научници сматрају да су се ти узорци магнетизоване коре смрзли на месту пре више милијарди година, када се стврднула лава.
Дискретне нуде одговор
Научници намеравају да помоћу анализе дискретних поларних светлости на Марсу добију бољи увид у то како се та планета трансформисала из могућег настањивог света с густом атмосфером у суву планету коју видимо данас, пише New Scientist. „Питање је како енергија улази у ситем и тера горње слојеве атмосфере, а поларна светлост улази у срж тога”, закључује Џастин Деиган.
Летелица Hope снимила је фотографије ауроре недуго након што је ушла у орбиту Марса почетком 2021. Њена мисија би требало да траје две године.
(Извор Индекс)
