Са пет очију, устима окренутим уназад и дугачким трупом са канџама на месту где би требало да буде нос, Opabinia regalis је једна од најчуднијих славних личности камбријског периода.
У ствари, овај древни становник је толико јединствен да научници никада нису открили другу врсту у фосилном запису која се уклапа у његову породицу. До сада. Упознајте малу морску животињу Utaurora comosa са шиљастим репом која је живела неколико милиона година после Opabinia-e regalis у садашњој Северној Америци. Први пут описана 2008. године, Utaurora comosa је првобитно класификована као рођака страшног предатора Anomalocaris с канџастим лицем који је терорисао камбријска мора. Али нова студија сугерише да је Utaurora comosa можда била много више од још једног древног предатора.
Камбријска експлозија је такође довела до развоја првих заиста страшних предатора. Те убице-месождерке познате су као радиодонти – што се односи на уста у облику кружне тестере на доњој страни главе.
У раду објављеном 9. фебруара у часопису Proceedings of Royal Society B, истраживачи су поново испитали једини познати фосил Utaurora comosa, упоређујући га са више од 50 живих и изумрлих животињских примерака. Тим је закључио да је Utaurora comosa скоро сигурно рођак Opabinia-e – а не рођак Anomalokaris-a – што Utaurora comosa чини тек другим чланом Opabinia породице икада откривеним и првим пронађеним после више од 100 година. „Најчудније чудо камбрије више не стоји само”, написали су истраживачи у свом научном раду.
Од пре 541 милиона до 485 милиона година, Земљина мора су први пут процветала биодиверзитетом. Ово доба, које се понекад назива и камбријска експлозија, било је када су се рођаци свих великих животињских група које су данас живе први пут појавили у води. Камбријска експлозија је, такође, довела до развоја првих заиста страшних предатора. Те убице-месождерке познате су као радиодонти – што се односи на уста у облику кружне тестере на доњој страни главе. Многи од њих – укључујући злогласни Anomalokaris – такође су имали хватаљке, налик на канџе на предњим странама главе, вероватно за грабљење несуђеног плена и испоруку ка гладним устима.
У ширем смислу, постојање још једног опабинида показује да ово није била само породица чудака, већ да су оба створења била „део шире слике” камбријске еволуције, каже Стивен Пајтс.
Једини познати фосил Utaurora comosa није имао такве додатке на глави. У међувремену, његово тело дугачко било је подељено на 14 или 15 бразди, од којих је свака имала шиљасти преклоп, слично као код опабиније. Упркос овим детаљима, фосил Utaurora comosa је 2008. класификован као радиодонт. У томе се није слагао палеонтолог Стивен Пејтс, бивши дипломирани студент са Харварда и главни аутор нове студије. Дакле, у свом новом раду, он и колеге су поново испитали фосил комосе, упоређујући 125 фосилних особина са више од 50 група живих и изумрлих чланконожаца, који је начешћи тип у животињском царству и укључује све инсекте, ракове и пауке.
Анализа тима је показала да се готово ниједна од особина Utaurora comosa не уклапа у породицу радиодонта, већ је фосилно створење било скоро сигурно повезано са Opabinia-ом. „ Opabinia није била тако јединствена врста као што смо мислили”, изјавио је Пејтс. Ова открића су узбудљива из неколико разлога, од којих је не најмањи тај што Opabinia сада може позвати бар још једну врсту „на своја породична окупљања”, пише магазин Live Science.
У ширем смислу, постојање још једног опабинида показује да ово није била само породица чудака, већ да су оба створења била „део шире слике” камбријске еволуције, рекао је Пејтс за „Њујорк тајмс”. Са устима окренутим уназад и избразданим телима која изгледају готово сегментирано, Opabinia и Utaurora comosaизгледају као јасни претходници модерних зглавкара, од којих многи поседују и данас исте особине, додао је Стивен Пејтс.
(Извор Спутњик)
