Изумирање прети петини птичјих врста на Старом континенту.
Бројност сваке треће птичје врсте у Европи опала је у последњих неколико деценија, а свака пета птичја врста је под претњом или близу претње од изумирања, објавила је у новом извештају „Европска црвена листа птица 2021” организација BirdLife. Црвена листа анализира регионални ризик од изумирања 544 врсте птица у 50 држава и територија Европе, а свакој врсти придодат је статус од „најмања забринутост” до „изумрла”. Податке о птицама прикупиле су хиљаде стручњака и волонтера из целе Европе.
Ово је четврта процена стања птица коју је направио BirdLife International – претходне процене објављене су 1994, 2004. и 2015. године. Нови извештај објављен је у истој седмици када УН-ова Kонвенција о биоразноликости расправља о новом плану борбе против глобалне кризе дивљих врста. С обзиром на то колико су птице осетљиве на све промјне у околини, оне су савршени индикатор за разумевање стања на нашој планети. Сав живот на планети је повезан, тако да кад су птице угрожене – сви смо угрожени.
Неки од главних налаза BirdLife-ове студије:
• 1 од 5 врста птица у Европи под претњом је или близу претње од изумирања;
• Бројност 1 од сваке 3 врсте птице у Европи опала је последњих десетлећа;
• Морске птице, гушчарице, барске птице и птице грабљивице најугроженије су врсте птица у Европи и бројност им најбрже опада;
• Морска станишта, пољопривредна земљишта, влажна станишта и травњаци врсте су станишта с најугроженијим врстама и онима којима опада бројност;
• Већини шева, стрнадица и сврачака опада бројност; друге велике таксономска групе са значајним опадањем бројности су патке и барске птице;
• 71 птичја врста (њих 13%) је угрожена у Европи;
• Додатних 35 врста (њих 6%) је близу угрожености;
• 5 птичјих врста је регионално изумрло.
Главни узроци опадања птичјих популација у Европи:
• Велики размери промена коришћења земљишта – статус шљуке кокошице (Gallinago gallinago) промењен је са „најмања забринутост” на „осетљива” првенствено због губитка станишта и деградирања простора за гнежђење.
• Интензивне пољопривредне праксе – статус грлице (Streptopela turtur) остао је „осетљива” јер интензивне пољопривредне праксе уништавају њена места гнежђења док снажни пестициди изазивају снажно опадање доступности хране.
• Претерано црпљење морских ресурса – статус гавке (Somateria mollissima) промењен је с „најмања забринутост” на „осетљива”, због комбинације чинилаца, укључујући болести и мањак хране.
• Загађења копнених вода – статус црногрлог гњурца (Podiceps nigricollis) промењен је с „најмања забринутост” на „осетљива”, највероватније због загађења воде услед пољопривредних активности и урбаног испуштања загађења.
• Неодрживе и учестале шумарске праксе – статус великог детлића (Dendrocopos major) остао је „најмања забринутост”, али му бројност опада, углавном због неодрживих шумарских пракси.
• Развој инфраструктуре – статус шпанског орла (Aquila adalberti) и даље је „осетљив” јер ова популација пати од високог морталитета због електрокуције на енергетској инфраструктури.
Иако су главне информације из нове Европске црвене листе забрињавајуће, има и добрих вести. Побољшани статус црвене луње (Milvus milvus) и азурског бурка (Pyrrhula murina) – две значајне конзерваторске приче о успеху – показује да циљани приступ опоравку врста делује, док интервенције попут добро дизајнираних агро-еколошких модела могу пружити животну шансу опадајућим врстама као што су косац (Crex crex).
BirdLife International Интернатионал је највећа светска мрежа за заштиту природе. Чине ју више од 120 партнера широм света, с готово 11 милиона подржавалаца, 7.000 локалних група за заштиту природе и 7.400 запослених. Надалеко је призната као светски лидер у заштити птица.
(Извор Индекс)
