Веселин Гатало
Велики Арбитар је сујетно загледао своје тропрсте шаке. Задња регенерација је успјела преко сваког очекивања. Тијело му никад није било тако еластично, мишићи тако гипки, кожа тако јаркозелена, чула тако осјетљива.
Одједном, ваздушни јастук на коме је сједио промјени боју. Неко је долазио.
Оклопљена прилика се поче помаљати у измаглици интегратора. Поче говорити још прије него што је постала материјално позитивна.
– Kосмичка моћ с тобом, Творче.
– Буди поздрављен, ловче – рече Велики Арбитар Промјене. Ја нисам Творац, само сам арбитар, бескрајно мала мрља на бескрајно великој таписерији универзума… Ипак, хвала.
– М… да. Хтио сам Вас извијестити да сам обавио задатак.
– А који?
Ловац поче интензивно мислити на своју родну Kрулиу, на брда соли и сумпорна језера пуна шестоногих љепотица… То би му увијек помагало да суспрегне бијес. Скоро увијек.
– Задња четири циклуса сам провео на трећој планети Сола, крај оног црвеног што су га Траалци спржили експериментима. На Терри сам био. – каза ловац.
– И? Шта је био твој задатак?
Ловац се намршти. Био је сујетан као и сви Шестоноги. Сматрао је свој посао, не без разлога, више него важним за одржање технолошке равнотеже у Универзуму. А овај жгољави службеник је још био свјетлозелено јаје док је он ловио. А сад… И не зна гдје га је послао.
– Да уништим велике хладнокрвне!
Велики Арбитар Промјене стави средњи прст на центар за пројекцију прикачен на лични интегратор. Одједном се нађоше усред система планета приближених у размјери ради бољег прегледа.
– Ах, да! Сад се сјећам. Трећа планета у систему скорашњег жутог патуљка. Са сателита највећегпланете Шестопрсти су некад црпили метан. Живот заснован на азоту. И кисеонику који фауна троши а флора производи фотосинтезом. Јако интересантно… Огромни хладнокрвни и сићушни топлокрвни који су на ивици опстанка. Да… Док се топлокрвни боре за голо преживљавање, хладнокрвни већ увелико користе ваздух за кретање. Еволуција их је учинила јаким… Хм, да.
Ловац помисли да би најзад овог чиновничића требало подсјетити на неке ствари. Напе жилаво ткиво тако да је енергетски оклоп на његовом тијелу почео варничити.
– Знаш мој задатак Арбитре. И знаш шта радим. Ако нека нова раса еволуира изнад самоуништења, универзум ће опет ратовати. А ја и ваш врли отац, нек’ му је космичка моћ при руци, прије него је дезинтегриран заједно с борбеном летјелицом на…
– Знам, знам! Доста ми је прича о рату. Некад ми се чини да је мој отац, онако у етеру, присутнији од мене живог…! Пређимо на ствар. Шта сте радили тамо на Терри!? – скоро љутито упита Арбитар.
(Wikipedia)
Ово је већ било превише. Бодље на ловчевим леђима се подигоше. Стари ратник више није настојао сакрити љутњу. Огромни реп удари у кристални под канцеларије тако јако да је Арбитар морао размаћи огромне прсте на свом једином стопалу да би се задржао на ваздушном јастуку. Шест ногу пустише канџе таквом брзином да је личило на рафал старинског оружја. Kосмичка сјена мртвог ратника, пријатеља и саборца, поче ловцу мутити мисли. У сваком од три ока сијала је смрт.
Арбитар заусти мирним гласом увјежбаним на политичкој академији.
– Опрости ловче. Сад сам се сјетио. Добио сам извјештај. Побили сте сва већа хладнокрвна бића на планети. Честитам. Увијек сте добро радили свој посао.
Бодље на леђима ловца се спустише. Опет је владао собом. Углавном.
– Да Арбитре. То је мој посао.
– И… колика је забрана утицаја на еволуцију те планете?
– За ту масу и категорију…
Ловац поче куцати по подсјетнику уграђеном на длану петопрсте жутосмеђе шаке…
– 881… Не, 882 циклуса.
– Пха…! То је више него довољно да нека раса стекне моћ и…
– Без бриге – прекиде га Ловац. – Средио сам то. Ми из старе гарде смо поуздани. Ваш отац и ја, нека му адхезијске силе мир подаре, ми…
– Хвала ловче! Награђујем те са два циклуса одмора. Заслужио си.
– Хвала теби, о Творче. Видимо се за два циклуса…!
Масивна прилика изблиједи. Арбитар се нагну над своје треће раме и промрмља нешто.
Звјездани савјетник се створи испред њега.
– Савјетниче, шта је с овим ловцем…!?
Савјетник, као и сви Троглави, није умио сакрити осјећања. Плавило његове коже одавало је дубоку збуњеност. Ваљда су због те мане и бирани за савјетнике. Просто им је немогуће слагати или преварити претпостављеног…
– Хм… Дуга прича…
– Па скрати је. То твоје плавило уједа за очи!
– Па, добро… Па… Прије стотинак циклуса борио се против пјешчаних црва на Аракису, знате, онда кад су постали препаметни…
– И…!?
– Па, појели су га. Нашли смо га у четворици њих, већ потпуно свареног. Регенерисали смо га од неколико честица што смо их састругали са ђона једне од шест чизама. Заправо, једине која се… А тада смо користили и онај замјенски флуид. Нисмо имали правог зато што су нам Пипкари обуставили испоруку јер је наша флота повриједила њихове обичаје не поздравивши Свети Kвазар почасним кругом… Уосталом, баш је добро испао. Јак и агресиван као и прије. Ради свој посао, а како ми се чини, ради га добро…
– Да. Побио је све велике хладнокрвне на Терри. Не можемо тамо још 882 циклуса. Прекрасно!
– Опростите, о Арбитре, шта није у реду?
– Требао је да побије све топлокрвне…
