Истраживачи су открили јасне знакове да су се пре око 125.000 година неке популације хоботница на супротним странама ледене плоче западног Антарктика помешале, а једини вероватни пут био је морски пут између јужног Веделовог мора и Росовог мора.
Гени посебне врсте хоботница садрже записе о отапању раније антарктичке ледене плоче, а сазнања повећавају страхове од тога шта би следеће отопљење могло донети, пише британски The Guardian. Дубоко у ДНК антарктичке Turquetove хоботнице научници су, можда, открили главни траг будуће судбине леденог покривача континента – што буди страхове да би глобално загревање могло ускоро покренути брзо отапање.
Истраживачи који се баве климом покушавају открити да ли се ледена плоча потпуно урушила током преходнег међуледеног раздобља пре око 125.000 година, када су глобалне температуре биле сличне данашњим. Ледена плоча има довољно воде да подигне висину мора за 3 до 4 метра уз страх да би је глобално загревање могло ускоро гурнути према брзом отапању, што би забетонирало порасле нивое мора столећима.
Сали Леј, генетичарка са Универзитета Џејмс Кук, која је предводила истраживање, додала је да се информације о променама у ДНК хоботнице могу користити као сат омогућујући да се тачно одреди раздобље када су се оне у јужном Веделовом мору и Росовом мору мешале.
Тим од 11 научика, укључујући биологе, генетичаре, стручњаке за леднике, рачунарке научнике и моделаре ледених плоча, проучавао је генетику Turquetove хоботнице, врсте која живи око антарктичког континента око 4 милиона година. Генски узорци узети су од 96 хоботница прикупљених у три деценије с целог континента. ДНК садржи записе о прошлости, укључујући како и када су се различите популације кретале и мешале размјењујући генетски материјал. Истраживачи су открили јасне знакове да су се пре око 125.000 година неке популације хоботница на супротним странама ледене плоче западног Антарктика помешале, а једини вероватни пут био је морски пут између јужног Веделовог мора и Росовог мора.
„То се могло догодити само ако се ледена плоча потпуно урушила”, рекла је др Сали Леј, генетичарка са Универзитета Џејмс Кук, која је предводила истраживање. И додала је да се информације о променама у ДНК хоботнице могу користити као сат омогућујући да се тачно одреди раздобље када су се оне у јужном Веделовом мору и Росовом мору мешале.
Професор Ник Голиџ, коаутор истраживања са Универзитета Викторија у Велингтону на Новом Зеланду, изјавио је да је разлог за велику забринутост то што, када ледена плоча досегне прекретницу, топљење постаје самоодрживо и наставит ће се најмање столећима. Објаснио је да је рута коју су хоботнице користиле отприлике 1.500 до 2.000 метара испод врха садашњег леденог покривача. Тај канал био би дубок око 1.000 метара, али плићи ближе рубу.
„То је велики део оцеана и значајан морски пут кроз који организми могу прећи”, наставио је. У протеклаа два века, сматра овај научник, стопа губитка леда на западу Антарктика расте. Према најновијој процени УН, температуре у току последњег међуледеног раздобља биле су од 0,5 до 1,5 Целзијусових степени више од раздобља непосредно пре индустријске револуције. А висина мора била је од 5 и 10 метара већа него данас. Аутори истраживања хоботница кажу да њихова открића упућују на то да, чак, и уз глобално загревање од 1,5 степена, што је најамбициознији циљ према глобалном Париском споразуму о клими, ледена плоча западног Антарктика може бити доживети колапс.
Професор Нејтан Биндоф, океанограф и стручњак за Антарктик на Универзитету Тасманије, истакао је да уз тако велики пораст висине научници верују да је топљење ледене плоче западног Антарктика морало придонети порасту нивоа мора. Иако није био укључен у истраживање, нагласио је да је коришћење ДНК хоботнице „последњи начин на који бих помислио да добијем доказе о великим променама висине мора што нпроизлазе из колапса ледене плоче западног Антарктика”.
У најновијем извештају Уједињених нација о клими, према Биндофу, управо је веза високод нивоа мора с леденим покровом западног Антарктика једно од најнеизвјеснијих подручја. Упозорио је да око 670 милиона људи тренутно живи у низијским подручјима широм свијета, а још 65 милиона у малим острвским државама: „Ово истраживање је још један доказ који смањује неизвесност з вези с тим како се ова ледена плоча мењала у прошлости и то је кључно за наше размишљање о будућности”.
Професор Ричард Али, водећи стручњак за ледену плочу на Универзитету Пен Стејт, упозорио је да – иако постоје докази да се ледена плоча урушила пре више милијуна година – „још нисмо сигурни да ли се отопила у току последњег међуледеног раздобља”. Он је описао је проучавање хоботнице као „занимљиво и важно”, рекавши да је ојачало аргументе за губитак леденог покривача током последњег међуледеног раздобља.
(Индекс)
