ДНK анализа открила порекло мистериозних Таримских мумија. Нова студија поништава претпоставке старе више од једног века о пореклу праисторијског кинеског народа.
Мистериозне Таримске мумије откривене у кинеском региону Синкјанг су реликти јединствене културе бронзаног доба које потичу од староседелаца, а не од удаљених грана раних Индоевропљана, каже ново генетско истраживање. Нова студија поништава претпоставке старе више од једног века о пореклу праисторијског народа Таримског басена. Њихови очувани остаци, исушени у пустињи, сугерисали су многим археолозима да потичу од Индоевропљана који су мигрирали у овај регион пре око 2000. године пре нове ере.
Поједини антрополози су сматрали да природно мумифицирани остаци имају неазијске црте лица а чинило се да неке од мумија имају црвену или светлу косу. Такође су биле обучене у одећу од вуне, филца и коже која је била неуобичајена за овај крај.
Лоуланска лепотица (Wikipedia)
Најновије истраживање показује да су древни становници Таримског басена били генетски изолована група која наизглед није повезана ни са једним од суседних народа. „Загонетне су нам од тренутка када су откривене”, рекла је за Live Science коауторка студије Kристина Варинер, антрополог са Универзитета Харвард у Масачусетсу и из Института Макс Планк у Немачкој. „Имамо толико питања, јер су многи аспекти њиховог постојања јединствени, збуњујући и контрадикторни. А сада нам најновија открића отварају исто толико питања колико су нам дала и договора. Испоставило се да су неке од водећих идеја биле нетачне, па сада морамо да почнемо да гледамо у потпуно другом правцу.”
Kомшијске мумије
Европски истраживачи су почетком 20. века. у пустињама данашње западне Kине пронашли прве Таримске мумије. Недавна истраживања су се фокусирала на мумије из комплекса гробница Сјаохе (гробље мале реке) на источној ивици пустиње Такламакан. Поједини антрополози су сматрали да природно мумифицирани остаци имају неазијске црте лица а чинило се да неке од мумија имају црвену или светлу косу. Такође су биле обучене у одећу од вуне, филца и коже која је била неуобичајена за овај крај.
Сада се чини да су ове мумије у потекле од Древних северних Евроазијаца (ANE), некада широко распрострањене популације плеистоцена која је углавном нестала пре око 10.000 година, након завршетка последњег леденог доба.
Таримска култура је била богата. Народ је своје мртве често сахрањивао у дрвеним сандуцима у облику чамаца и обележавао гробове усправним моткама и обележјима у облику весала. Неки људи су сахрањени с комадима сира око врата – вероватно као храна за загробни живот. Ови детаљи су неким археолозима сугерисали да су ове мумије потомци индоевропских људи који су тамо мигрирали с неког другог места – можда из јужног Сибира или са планина Централне Азије. Извесни научници су спекулисали да су говорили раним обликом тохарског, изумрлог индоевропског језика који се говорио у северном делу региона после 400. године.
Али нова студија указује да су те претпоставке биле нетачне. ДНK екстрахован из зуба 13 најстаријих мумија сахрањених у Сјаохеу пре око 4.000 година показује да није било генетског мешања са суседним народима, рекао је коаутор студије Чунван Џенг, генетичар са Националног универзитета у Сеулу у Јужној Kореји. Уместо тога, сада се чини да су ове мумије у потекле од Древних северних Евроазијаца (ANE), некада широко распрострањене популације плеистоцена која је углавном нестала пре око 10.000 година, након завршетка последњег леденог доба.
ANE генетика преживљава само делимично у геномима неких данашњих популација, посебно међу староседеоцима у Сибиру и Америци, написали су истраживачи.
Древна раскрсница
Студија такође упоређује ДНK мумија Таримског басена с пустињским мумијама приближно исте старости које су откривене у Џунгаријској области на северу Синкјанга, на супротној страни планинског ланца Тјеншан који дели регион. Испоставило се да је древни народ Џунгарије, за разлику од народа Таримског басена, потицао од домородачких ANE и сточара са алтајско-сајанских планина у јужном Сибиру званих Афанасијево, који су имали јаку генетску везу с раним индоевропским народом Јамнаја на југу Русије, написали су истраживачи.
Вероватно су се сточари Афанасијево културе помешали с локалним ловцима-сакупљачима у Џунгарији, док су Таримци задржали своје оригинално ANE порекло, изјавио је Чунван Џенг. Међутим, није познато зашто су становници Таримског басена остали генетски изоловани, а становници Џунгарије нису. „Претпостављамо да је сурово окружење Таримског басена можда створило препреку у протоку гена, али у овом тренутку не можемо да будемо сигурни.”
Међутим, чини се да пустињско окружење није одвајало становнике Таримског басена од трговине и културне размене са много различитих народа. Таримски басен је у бронзаном добу већ био раскрсница између Истока и Запада, и то ће остати хиљадама година. Између осталог, усвојили су праксу узгоја говеда, коза и оваца и узгоја пшенице, јечма и проса, додао је Чунван Џенг. Студија је објављена 27. октобра у часопису Nature.
(Извор Национална географија)
