Усусрет свемирским мисијама на Марс пресудан је циљ истраживања добити бољи увид у то како микрогравитација утиче на когнитивне способности и емоционално здравље и развити одговарајућу медицинску и психолошку потпору за свемирске мисије.
Људске мисије на Марс следећи су велики искорак у истраживању свемира, а НАСА очекује да би људи први пут на ту планету могли слетети отприлике након 2030. године. Но путовање на Марс није попут лета до Њујорка. Свемир је врло непријатељско окружење за људски живот, од изостанка гравитације преко штетног зрачења до непостојања смене ноћи и дана.
Свемирске мисије на Марс биће телесно и ментално много захтевније него путовања која су људи подузели током 60 година истраживања свемира. Лет до Марса и натраг трајаће отприлике 14 месеци, а стварна мисија трајаће најмање три године. Одржавање високих когнитивних способности и делотворан тимски рад предуслови су за сигуран и успешан исход ових мисија. Но нова студија, објављена у часопису Frontiers of Physiology, открила је да би недостатак гравитације у таквим мисијама могао негативно утицати на когнитивне способности и емоционално разумевање астронаута.
Промене у људском телу
Од првих свемирских мисија било је јасно да излагање микрогравитацији, односно бестежинском стању доводи до драматичних промена у људском јелу. То се односи на кардиоваскуларни, мишићно-коштани и нервни систем. На Земљи гравитацију детектујемо помоћу вида и других органа, укључујући оне у унутрашњем уху. Kада је наша глава усправна, мали каменчићи у ушима – вестибуларни отолити – савршено се уравнотежују на вискозној текућини. Али кад помакнемо главу, гравитација тера текућину да се покреће и то шаље сигнал мозгу да је наша глава променила положај. Током свемирског лета овај поступак више не функционише.
Лет у свемир, чак, може неповољно променити анатомију мозга астронаута. Структурне промене мозга примећене су код астронаута након повратка са Међународне свемирске станице (ISS). Промене се односе на кретање мозга нагоре у лобањи и смањену повезаност између подручја на површини мозга, кортекса и оних унутар мозга. Још се не зна како ове промене утичу на понашање, али научници раде на томе. Знамо да астронаути могу патити од дезоријентације, перцепцијских илузија, поремећаја равнотеже и мучнине. Али такви се налази често темеље на малим узорцима.
Изазови микрогравитације
Нова студија НАСА истраживала је учинке микрогравитације на когнитивне перформансе. Уместо да су 24 учесника послали у свемир, послали су их у кревет. Утицај одређене врсте одмора у кревету једнак је учинцима микрогравитације, зато се доста користи у истраживањима. Kад смо усправни, тело и вестибуларни отолити стоје у истом смеру као гравитација, а док лежимо стоје под правим углом. Испитаници су стога морали лежати на леђима под нагибом од шест степени, с главом на нижем положају од остатка тела и тако готово два месеца без пројене положаја. Замољени су да редовно обављају низ когнитивних задатака намењених астронаутима и релевантних за свемирске летове да би се проценили њихова просторна оријентација, памћење, понашање током ризика и емоционално разумевање других.
(NASA)
Резултати су показали мало, али сигурно успоравање когнитивне брзине у задацима који укључују сензорне и моторичке вештине. Чини се да је то у складу с пријављеним променама густоће можданог ткива у сензомоторном кортексу, односно примарних сензорних и моторичких подручја мозга која помажу у обради сензорних уноса и покрета, уочених након свемирског лета. Учесници су такође имали потешкоћа у препознавању емоција кад су гледали лица људи. Прилагођавање променама гравитације захтева време и напор. Иако су перформансе на већини когнитивних задатака у почетку опадале, након отприлике 60 дана остале су непромењене у току експеримента. Али способност препознавања емоција наставила се погоршавати. Заправо су испитаници постали пристрани према негативним емоцијама, било је вероватније да ће туђе изразе лица препознати као љутите и ређе ће их протумачити као сречне или неутралне.
Ово је важно откриће. Способност астронаута да буду бритки и брзи у размишљању пресудна је за свемирску мисију. Таква је и способност да међусобно исправно читају емоционалне изразе, с обзиром на то да морају провести много времена заједно у малом простору. Свемирске агенције би стога требало да размотре одговарајућу психолошку обуку пре мисије и психолошку подршку током лета да би тај ризик свеле на минимум.
Последњи напредак и улагање у ракетну технологију отварају ново и узбудљиво доба истраживања свемира. Микрогравитација може бити дубоко узнемирујућа и на много начина угрозити спровођење подухвата. Усусрет свемирским мисијама на Марс пресудан је циљ истраживања добити бољи увид у то како микрогравитација утиче на когнитивне способности и емоционално здравље и развити одговарајућу медицинску и психолошку потпору за свемирске мисије.
(Извор Индекс)
