ЕКОСОФИЈА

НЕПРИЈАТЕ1 „БРОЈ  1”

1.174 pregleda
Није из раја (Википедија)

Све је више становника, све је мање обрадивог земљишта. Обрни-окрени, пољопривреда највише уништава животну средину. Има ли излаза из зачараног круга?

Ко је непријатељ број 1 на нашој планети?

Ниједан човек, ниједна завереничка дружина, ниједна држава. Оставимо таква нагађања политичарима и уходама.

Испоставља се да је
пољопривреда, вероватно,
најразорнија делатнос
којом се човек бави.

Пре два века Томас Малтус се запитао хоће ли бити довољно хране за све становнике. Може ли се данас нахранити више од седам милијарди људи, а да се не уништи животна средина?

Испоставља се да је пољопривреда, вероватно, најразорнија делатност којом се човек бави. Оранице и пашњаци данас прекривају две петине Земљиног копна, обрадом земљишта испушта се трећина свих шкодљивих гасова.

За Џонатана Фолија са Универзитета Минесота већ то је довољно лоше. Научна предвиђања, међутим, најављују удростручење потреба за храном сваких 40 година. Јесмо ли, заиста, суочени с пустошењем без премца?

Према најновијем истраживању, нисмо неминовно. Али да би се избегло искорењивање шума и оскудица хране, нужан је велики заокрет. У најкраћем: повећати улагања у житнице као што су Украјина и Уганда да би нарасли приноси, делотворније користити воду и ђубриво, смањити расипање намирница и јести мање меса.

Чак две петине годишње жетве поједу животиње!

Ако се ништа не предузме,
човечанство се неће зауставити
на десет милијарди 2100. године;
велики су изгледи да ће се нагло
увећати на 27 милијарди!

Како то постићи? Одговор није понуђен. Економисти верују да ће само тржиште (понуда и потражња) успоставити ваљану равнотежу. На почетку би државе морале знатно да поскупе крчење шума, коришћење воде и ђубрива и осујете бацање хране. И шта ће се десити?

Намирнице ће поскупети, земљорадници ће повећати производњу. Али по коју цену? И данас је једна од највећих главобоља прехранити најсиромашнје, а тек сутра?

Једни кажу да ће број људи достићи 9,2 милијарди до 2050 (80 одсто обитаваће у градовима), повећаће се за трећину са садашњих 6,7 милијарди, а већ употребљавано 80 посто земљишта подесног за ратарство, 41 проценат од укупне површине копна.

До средина столећа, дакле, биће потребна додатна милијарда хектара за пољопривреду (површина Бразила) – земљишта којег једноставно нема! Да ли су једини излаз вертикалне фарме: у једном небодеру од 21 спрата могло би гајити 12 милиона главица зелене салате годишње, исто као на 238 хектара пољопривредне земље!

Уколико се, међутим, настави садашња стопа прираштаја новорођенчади и продужење животног века старих, човечанство ће на истеку 21. века бројити, чак, 27 милијарди душа! Како кривуљу рађања обрнути надоле?

Џоел Коен, популациони биолог са Колумбија универзитета, сматра да је то веома тешко извести. Нико, наиме, не зна када ће и у којме износу бити достигнут врхунац у порасту светског становништва. У највећој мери на то ће утицати колико ће се убудуће улагати у планирање породице.

Једно је извесно: ако се ништа не предузме, човечанство се неће зауставити на десет милијарди 2100. године; велики су изгледи да ће се нагло увећати на 27 милијарди.

Да ли ћемо с мотиком стићи у пакао? С батином смо изашли из раја.

Вушанин Цветковић

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

  • Тотално нетачно.
    Са овим прирастом човечанство нестаје. Самим тим што су Кинезима скоро дозволили да смеју да имају само двоје деце, а раније само једно, Кинези постају стара нација и за 100 година се преполовљавају.
    Проста рачуница каже овако. Ако свет има 9 милијарди људи, а нема, а Аустралија има 9 милиона км/кв испада да на 1кв/км може да стане 1000 људи. Даље рачунајте сами. Све остало је празно.
    Значи има места за све. Може да живи народа колико хоћеш.

Оставите коментар