Један од најчешћих екстрема које можемо очекивати, особито у овом делу света, јесу велике врућине. На делу су временски екстреми какве климатолози најављују у свету који се загрева.
Топлотни талас с неуобичајено високим температурама за јун у Европи, разорни торнадо у Чешкој, невреме с обилном градом у Пожеги, екстремне врућине у САД, Kанади и Сибиру, с температурама које се местимично приближавају педесетом Целзијусовом степену јасни су знаци да су на делу временски екстреми какве климатолози најављују у свету који се загрева.
Је ли то уобичајено за лето?
Многи ће рећи да ту нема ништа неуобичајено. У јуну је знало бити великих врућина, па и олујног невремена и града. Потврдиће то, чак, и климатолози. Не може се сваки екстремни догађај приписати глобалном отопљењу. Међутим, стотине климатолошких и метеоролошких студија показују да у овој причи постоје јасни трендови и да се многи екстремни догађаји могу приписати климатским променама.
Kако то поједностављено тумаче климатолози, с глобалним отопљењем атмосфера постаје све топлија. У топлијем ваздху, баш као у загрејаној кухињи, може се задржати већа количина влаге него у хладном. А већа количина влаге у атмосфери подразумева већу количину кинетичке енергије која се може ослободити у израженим екстремима. Један од најчешћих екстрема које можемо очекивати, особито у овом делу света, јесу велике врућине (графикон доле).
Стотине студија на карти
Ти трендови и приписивања екстремних догађаја сјајно су представљени на интерактивној карти објављеној на страници CarbonBrief (доле).
Kако истиче страница, почетком двехиљадитих појавило се ново подручје климатских наука, које је почело да истражује људски утицај на појаву екстремних временских услова, попут поплава, врућина, суша и олуја. Названо „атрибуција екстремних догађаја”, добило је снажан замах не само у свету науке већ и у медијима и у јавности, јер је реч о истраживањима која имају моћ повезивања наизглед апстрактних концепата климатских промена с посебним и опипљивим временским искуствима.
Научници из тог подручја до данас су објавили више од 350 рецензираних студија које су анализирале временске екстреме широм света, од врућина у Шведској и суша у Јужној Африци до поплава у Бангладешу и урагана на Kарибима. Резултат је све већи број доказа да људске активности повећавају ризик од неких врста екстремних временских прилика, посебно оних повезаних с врућином.
Шта су показале студије?
У настојању да прати развој и резултате истраживања у том подручју, CarbonBrief је сваку до данас објављену студију екстремних временских прилика забележио на својој интерактивној карти (горе). Анализа коју су направили аутори показала је следеће:
● Утврђено је да је 70% од 405 екстремних временских догађаја и трендова обухваћених картом учесталије или жешће због климатских промена узрокованих човеком;
● 9% догађаја или трендова постало је мање вероватним или мање озбиљнима због климатских промена;
● Из тога произлази да су људи утицали на 79% свих климатских догађаја у којима је дошло до неких промена; преосталих 21% догађаја и трендова није показало уочљив људски утицај или су били неуверљиви;
● Од 122 студије које су проучавале екстремне врућине широм света, 92% је утврдило да су их климатске промене учиниле вероватнијим или озбиљнијим;
● Од 81 студије које се баве кишама или поплавама, 58% је утврдило да је људска активност догађаје учинила вероватнијим или тежим; од 69 истраживања суша, 65% је потврдило људски утицај.
Страница CarbonBrief истиче да је текст први пут објављен у јулу 2017. и да је садашњи четврта ажурирана верзија која укључује у међувремену објављене нове студије. Циљ карте је да служи као презентација развоја поља „приписивања екстремних догађаја” климатским променама.
(Извор Индекс)
