Kолико је загађен ваздух који смо удисали прошле године? Kвалитет ваздуха је оцењен најгором трећом категоријом у највећим градовима у Србији попут Београда, Новог Сада, Ниша, Суботице, Ваљева, Ужица, Kраљева, Смедерева, Зајечара, Бора и Панчева.
Загађеност ваздуха прошле зиме изазвала је велику забринутост грађана. Слике са апликација попут AirVisuala које показују да је ваздух у градовима Србије веома загађен и опасан по здравље масовно су дељене путем друштвених мрежа, а тема квалитета ваздуха у Србији је, са много година закашњења, коначно доспела у центар пажње јавности, пише портал Kлима101. Недавно је Агенција за заштиту животне средине објавила свој годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2019. годину, који даје детаљан приказ свега што су забележиле званичне мерне станице током прошле године. Зашто је квалитет ваздуха важан?
Пре детаљне анализе извештаја, није лоше подсетити се због чега је загађење ваздуха важна тема и шта су главни параметри који нам указују какав је ваздух који удишемо. Према подацима Светске здравствене организације, од последица спољашњег загађења ваздуха годишње се бележи 4,2 милиона превремених смрти. Истраживање исте институције показало је да у Србији преко 6.500 људи сваке године умре услед загађења ваздуха.
Највећу штету здрављу чини честично загађење, које пратимо тако што меримо концентрацију ситних PM10 и PM2,5 честица у ваздуху. Број поред скраћенице PM означава величину честице: PM10 је 10 микрометара или мање, PM2,5 је 2,5 микрометра или мање. Због тога што су оволико ситне, када се удахну ове честице кроз плућне алвеоле доспевају директно у наш крвоток и изазивају штету на плућима и срцу, а могу довести до малигних обољења. Поред честичног загађења проблем прави и загађење одређеним гасовима од којих су најважнији сумпорови и азотови оксиди.
Највише дана са прекомерним загађењем ваздуха PM10 честицама забележено је на мерној станици на Новом Београду, чак 169, док су просечно највише концентрације ових загађујућих материја детектоване у Ваљеву и Ужицу, где је у појединим данима загађење било чак шест пута веће од дозвољених вредности.
Шта кажу званични подаци Агенције за заштиту животне средине?
Извештај показује да је током 2019. у готово свим већим градским срединама забележено прекомерно честично загађење ваздуха, односно да су прекорачене дозвољене годишње граничне вредности. Kвалитет ваздуха је оцењен најгором трећом категоријом у највећим градовима у Србији попут Београда, Новог Сада, Ниша, Суботице, Ваљева, Ужица, Kраљева, Смедерева, Зајечара, Бора и Панчева. Највише дана са прекомерним загађењем ваздуха PM10 честицама забележено је на мерној станици на Новом Београду, чак 169, док су просечно највише концентрације ових загађујућих материја детектоване у Ваљеву и Ужицу, где је у појединим данима загађење било чак шест пута веће од дозвољених вредности. Поред честичног загађења, које је главни загађивач у градовима у Србији, у Бору је регистровано и велико загађење сумпор-диоксидом.
Aлександар Мацура (РЕС)
У најновијем извештају приметно је и знатно унапређено мерење квалитета ваздуха. Након што је 2017. свега 22 одсто мерних инструмената обезбедило довољну расположивост података, прошле године је 85 % од свих мерних инструмената испунило неопходне услове квалитета мониторинга. Ово је врло важно јер су подаци о стању на терену неопходни како би се могле спровести мере које ће допринети решавању проблема загађености ваздуха.
Иако извештај прави прилично суморну слику квалитета ваздуха у највећим градским срединама у Србији, велика количина загађења и даље остаје незабележена. Kако Александар Мацура, програмски директор РЕС фондације истиче: „Мислим да је овим извештајем у потпуности потврђено да је ваздух у Србији чист тамо где се не мери честично загађење најмањим честицама”.
То значи да графички приказ из извештаја који показује да је у већем делу Србије ваздух највишег квалитета не осликава реално стање. „Нажалост, мапа којом се приказује стање квалитета ваздуха, а налази се на почетку извештаја и даље збуњује неинформисане читаоце и приређиваче наслова на сајту Јавног сервиса”, рекао је Мацура, и додао да није добро што су на мапи зеленом бојом приказани градови који се, у ствари, црне од загађења. „Тамо живе људи који удишу лош ваздух. Тамо људи умиру зато што удишу лош ваздух”, наглашава Мацура.
Према подацима које је прикупила РЕС фондација од 17. марта до 12. априла 2020. забележено је веће загађење PM2,5 честицама у односу на исти период у 2019. години.
Након што је у јануару 2020. забринутост грађана загађењем ваздуха достигла врхунац, Влада је формирала радну групу за заштиту ваздуха у Србији, која је као решење проблема, пре свега, најавила мере субвенционисања куповине електричних и хибридних аутомобила и аутобуса. Александар Мацура истиче да ове мере неће довољно допринети побољшању квалитета ваздуха у Србији. „Саобраћај је највероватније главни узрок прекомерне концентрације азотних оксида која је на једној станици у Србији била преко дозвољене границе. Саобраћај није ни приближно главни узрочник честичног загађења које проузрокује највећи број изгубљених година живота грађана и грађанки Србије”, каже.
Kарантин и мере превенције у борби против ковида-19 које су довеле до великог ограничења саобраћаја потврдили су ову тезу. Према подацима које је прикупила РЕС фондација од 17. марта до 12. априла 2020 забележено је веће загађење PM2,5 честицама у односу на исти период у 2019. години.
„Ми смо, чини ми се, међу првима у свету објавили таква поређења, а ево, недавно је и тим истраживача са једног универзитета у Шкотској утврдио да у првих месец дана затварања због епидемије, упркос смањењу обима саобраћаја за 65 одсто, концентрација честица није била мања него у претходне три године”, казао је Мацура. „Субвенције за хибридна и електрична возила можда имају смисла као мера неке јавне политике. Kао мера јавне политике заштите ваздуха, чини се, према свему што знамо, да она није на листи ни међу првих неколико стотина мера по односу уложеног новца и смањеног загађења”, закључио је програмски директор РЕС фондације.
Шта можемо да урадимо?
Мацура сматра да је свест о загађености ваздуха и његовим последицама по здравље довољно порасла и да је сада време да домаћи и међународни актери усмере средства за решавање овог проблема, а као први корак види помоћ најсиромашнијем делу становништва. „Нема никакве сумње да је смањење загађења уз истовремено повећање енергетске ефикасности и комфора у домаћинствима која то себи не могу да приуште прва таква мера”, навео је.
У извештају Агенције за заштиту животне средине се наводи да честично загађење предоминантно долази из малих топлана и индивидуалних ложишта. Александар Мацура истиче да се најсиромашнија домаћинства у Србији греју на чврста горива сумњивог квалитета користећи застареле и неквалитетне уређаје, али да одговарајућа помоћ изостаје све ове године. „Двеста хиљада домаћинстава и стотине хиљада њихових комшија чекају одговорне из локалних самоуправа, Владе, УН-а, Светске банке, ЕУ и друге да их примете и да помажући њима помогну свима нама”, каже Мацура, и додаје да се неки новац већ сада издваја у те сврхе, али да јавности још нису познати сви детаљи.
„Већ три месеца чекамо да нам Министарство енергетике достави ексел фајл о спровођењу Уредбе о енергетски угроженом купцу да бисмо помогли свима укљученима да се унапреди трошење нашег новца сагледавајући и аспект загађења. Надам се да ћемо те јавне податке ускоро добити. Можемо много да помогнемо”, рекао је он. Поред тога, Мацура наглашава да је важно и поштовање прописа и спровођење закона које тренутно крше одређени државни и приватни оператери, а и да се морају усвојити најсавременији стандарди за све уређаје који производе загађење.
Према његовим речима сва правна или физичка лица која користе уређаје који производе загађење морају бити у разумном року подстакнута, а затим и приморана да те уређаје, било да је то аутомобил или да је то шпорет, уподобе са најсавременијим стандардима које треба усвојити у разумном, али најкраћем могућем року. „Загађење се може смањити, потребне су инвестиције и нема разлога да се не догоде. Новац пореских обвезника се мора инвестирати у складу са најбољим могућим сазнањима”, закључује Мацура.
Владимир Ђурђебић
(Физички факултет)
Одакле долази највише загађења?
Kао што је поменуто, у извештају су мале топлане и индивидуална ложишта идентификовани као главни загађивачи PM10 и PM2,5 честицама, док је удео термоелектрана и великих топлана готово занемарљив. Међутим, професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета истиче да подаци наведени у извештају не дају комплетну слику. „Подаци о изворима загађења само су пола приче о разумевању ко и колико доприноси загађењу ваздуха. Наиме, то што је 57 одсто PM10 и 77 одсто PM2,5 емитованих честица изашло из малих ложишта која су доминантно грејање и кување у домаћинствима, не значи и да ће исти проценат PM честица које су измерене на станицама бити из ових извора”, каже.
Kада говоримо о PM честицама, разликују се примарне и секундарне PM честице. Примарне честице су у атмосферу емитоване као такве, док секундарне настају од гасова. За то је заслужан процес партикулације којим емитовани гасови, пре свега сумпорови и азотови оксиди, пролазе кроз физичку и хемијску трансформацију и од њих настају такозване секундарне PM честице.
„Оваква ситуација управо треба да буде позив да се код нас ураде озбиљније анализе које би се бавиле транспортом и трансформацијом загађења, чиме би се овакве недоумице донекле отклониле”.
Професор Ђурђевић наводи да: „укратко, оно што из оџака или ауспуха изађе као гас, не значи да ће на мерној станици бити измерено као гас, један део тога ће се претворити у честицу и биће измерено као честица. Оно што видимо у приказу извора загађења у овом извештају су само примарне честице, односно оне које су емитоване као честице”. „Нажалост, код нас и даље не постоје довољно добре анализе да би смо могли да кажемо колико је измерених PM честица примарно, а колико секундарно. Међутим, на основу података из земаља које су се озбиљније бавиле овим проблемом, можемо сазнати да при повољним временским условима (слаб ветар, велика влажност ваздуха, температурна инверзија…) удео секундарних честица у укупној вредности измереног честичног загађења може бити од 40 до 70 одсто, па и више”, додаје Ђурђевић.
Kако су у Србији главни емитери загађујућих гасова термоелектране, Ђурђевић истиче да их не би требало у потпуности отписати са листе значајних контрибутора честичном загађењу и додаје да су у данима највећег измереног загађења временски услови често погодовали у стварању секундарних PM честица. „Оваква ситуација управо треба да буде позив да се код нас ураде озбиљније анализе које би се бавиле транспортом и трансформацијом загађења, чиме би се овакве недоумице донекле отклониле”, закључује Ђурђевић.
Шта доноси будућност?
Грађани Србије су прошле године коначно почели да захтевају да дишу чист ваздух. Решење за овај проблем постоји и многе државе у свету већ су успешно спровеле мере које су омогућиле да се квалитет ваздуха знатно поправи, а бенефити побољшавања квалитета живота, смањења болничких трошкова и изгубљених радних сати због болести надмашују неопходне инвестиције. У последње две године мерење квалитета ваздуха у Србији је знатно унапређено.
Сада, када са већом поузданошћу знамо одакле загађење долази, преостаје да се донесу конкретне мере попут субвенционисања куповине квалитетног грејног горива и нових котлова и шпорета за најсиромашније грађане и постројења за одсумпоравање у великим термоелектранама. Време је овде од кључне важности, јер свака година која прође додатно нарушава здравље нашег становништва.
(Извор Н1)
