Научници најавили именовање нове врсте фосилног човека, а српски стручњак један је од водећих у међународном тиму.
Међународни тим истраживача, међу којима је један од водећих аутора Предраг Радовић, асистент у Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, најавио је именовање нове врсте фосилног човека – Homo bodoensis. Врста Homo bodoensis живела je у Африци током средњег плеистоцена, пре око пола милиона година, и била је директни предак модерног човека, саопштио је Филозофски факултет.
Нова врста укључује од раније познате средњоплеистоценске фосилне остатке са подручја Африке и источног Медитерана. Раније су ови остаци најчешће приписивани врстама Homo neanderthalensis или Homo rhodesiensis – за које постоје бројне, често контрадикторне дефиниције.
Средњи део плеистоценске епохе је трајао између 774.000 и 129.000 година пре садашњости и веома је важан за еволуцију човека зато што се током овог интервала појављују представници наше врсте (Homo sapiens) и наши најближи рођаци, неандерталци (Homo neanderthalensis). Међутим, еволуција човека током средњег плеистоцена је врло комплексна, а истраживачи се надају да ће дефинисање Homo bodoensis-а барем делимично разјаснити ово загонетно, али важно поглавље у људској еволуцији.
Homo bodoensis (Ettore Maza/SWNS/SWNS/Profimedia)
Нова врста укључује од раније познате средњоплеистоценске фосилне остатке са подручја Африке и источног Медитерана. Раније су ови остаци најчешће приписивани врстама Homo neanderthalensis или Homo rhodesiensis – за које постоје бројне, често контрадикторне дефиниције. „Говорити о еволуцији човека током овог временског периода је постало практично немогуће због тога што не постоји адекватна терминологија која осликава географске варијанте”, каже Мирјана Роксандић, професорка на Универзитету у Винипегу (Kанада) и водећи аутор студије.
Анализе древне ДНK су недавно показале да су поједини фосилни представници врсте H. heidelbergensis са територије Европе заправо рани неандерталци, те је име „H. heidelbergensis” постало редундантно. Према коауторки Шиу-Ђие Ву, професорки у Институту за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију у Пекингу (Kина), назив „H. heidelbergensis” треба напустити и када су у питању фосилни остаци људи из источне Азије.
„Именовање нове врсте (посебно фосилних људи) важан је догађај, а Међународни кодекс зоолошке номенклатуре допушта промену имена само према строго дефинисаним правилима. Ипак, нови термини добијају живот једино ако их прихвате и користе други истраживачи, а ми смо уверени да постоје добри разлози да име Homo bodoensis буде усвојено”. (Мирјана Роксандић)
Средњоплеистоценски фосили са подручја Африке су називани двојако: Homo heidelbergensis или H. rhodesiensis, што уноси додатну конфузију у ионако комплексну проблематику. Врста H. rhodesiensis је нејасно дефинисана, а само име никада није био широко прихваћено у науци, што је барем делимично последица повезаности са Сесилом Роудсом и злоделима почињеним током британске колонијалне владавине у Африци. У контексту модерне науке која тежи деколонијализацији, употреба термина којима се величају фигуре попут С. Роудса неприхватљива је пракса.
Назив bodoensis потиче од имена локалитета Бодо Д’ар у Етиопији, где је пронађена 600.000 година стара фосилна лобања која је типски примерак нове врсте. Homo bodoensis се сматра директним претком модерног човека. Према новој класификацији, врста укључује средњоплеистоценске остатке људи из Африке и поједине фосиле из Европе, док се највећи број фосилних примерака са потоњег континента сврстава међу (ране) неандерталце.
Предраг Радовић сматра да „терминологија у палеоантропологији (као и у другим областима науке) мора бити јасна, да би се олакшала комуникација. Називе врста, међутим, не треба третирати као апсолутне и непроменљиве, поготово када су у јасној супротности са новим палеонтолошким и генетичким подацима.” Према речима коаутора Kристофера Бае са Одељења за антропологију Универзитета Хаваји Маноа (САД) дефинисање врсте H. bodoensis има за циљ да „пресече Гордијев чвор и омогући јасну комуникацију када је у питању ова веома важна фаза еволуционе историје човека”.
Професорка Роксандић наставља: „Именовање нове врсте (посебно фосилних људи) је важан догађај, а Међународни кодекс зоолошке номенклатуре допушта промену имена само према строго дефинисаним правилима. Ипак, нови термини добијају живот једино ако их прихвате и користе други истраживачи, а ми смо уверени да постоје добри разлози да име Homo bodoensis буде усвојено.”
Evolutionary Anthropology је ауторитативани прегледни часопис фокусиран на актуелна питања биолошке антропологије, палеоантропологије, археологије, функционалне морфологије, социобиологије, остеологије, биологије човека, генетике и екологије.
(Извор Национална географија)
