Група астронома је недавно открила такву која је, што је занимљиво, исте масе као Земља или Марс у јури нашом галаксијом.
Ако на наш Сунчев систем гледамо као на неку свемирску породицу где је Сунце родитељ, а планете деца различита стаса, онда можемо рећи да неке од тих планета раније него други напуштају свој дом – хтели то или не. Једном кад напусте гравитациони загрљај своје породице, таква одбегла свемирска тела цео свој живот проведу јурећи тамним међузвезданим простором. Астрономи за њих кажу да су одбегла, односно називају их планетама луталицама (rogue planet). Научници сматрају да у раним данима формирања звезданог система неке планете могу бити избачене из гравитационог загрљаја своје звезде, пише Universe Today.
Наиме, у почетном раздобљу формирања система попут Сунчевог све је хаотично. Долази до судара планета, промена орбите, а гравитациионе интеракције између звезда и околних свемирских тела могу лансирати мање планете у далеки свемир да се, како се каже, брину саме о себи. Такве одбегле планете је јако тешко уочити јер не емитују властито светло и не одражавају или смањују сјај своје матичне звезде. Потпуно су тамне и тешко их је разлучити од околног мрачног свемира.
Недавно је група научника открила такву одбеглу планету која је, што је занимљиво, исте масе као Земља или Марс. Своје сазнање су објавили у раду A terrestrial-mass rogue planet candidate detected in the shortest-timescale microlensing event. Kако су је уочили? Учесници на пројектима OGLE (Optical Gravitational Lensing Experiment) и KMTN (Korean Microlensing Telescope Network) користили су ефекат „гравитационог сочива”. Наиме, масивна свемирска тела својим гравитационим пољем искривљују временско-просторни континуум и тако савијају путање светлости, слично као што то чине класичне леће. Да би овај ефекат функционисао, потребне су две ствари: удаљени извор светлости, обично се ради о звезди, и ближи објекат који је довољно масиван да делује као сочиво.
У случају одбегле планете назване OGLE-2016-BLG-1928, улогу леће имала је она сама. Релативно малени објекат попут планете мање масе не савија много светлости и тај ефект траје релативно кратко. Стога је ова планета луталица деловала као микролећа само 41,5 минута, због чега научници нису успјели сакупити више података. Но открили су оно најважније – да је сличне величине као Земља и да нашом галаксијом јури посве сама.
(Извор Индекс)
