Испашће да је „Галаксија” баш навалила да јури нобеловце. Процените то сами, поштовани читаоци. За сваки случај сачекајте још неколико бројева, да нас не урекнете. У јунском издању, 11. по реду откако се овај научни магазин отискује на хартији, разговарали смо с проф. др Робертом Керлом (САД), једним од тројице нобеловских славодобитника за откриће фулерена или молекула С60.
Ако мене питате, у корице смо сместили веома занимљиве и необичне есеје. Слободно се поведите за насловима, а крајичком ока и уха мотрите на свог поштара. Читамо се у септембру, а ми до тада морамо да објавимо и специјално издање на енглеском ZEPTER’S NANOWORLD. Првенац у који смо уткали велику наду, а шаљемо га на пут у бели свет.
Трећи смер: Никада на реци никад
Или: како сам на своју руку повезао два одвојена догађаја из даље и ближе прошлости, а да бих поткрепио да је „Галаксија” пре две године била у праву?
Станко Стојиљковић
(Раз)говорник: Ексклузивно Мноштво фулерена
„Термин дефинише категорију чистих угљеникових једињења која садрже паран број угљеникових (C) атома с полиедарском структуром која се састоји од тачно 12 петоугаоних прстенова и парним бројем шестоугаоних прстенова. Неки фулерени имају мање од 60 угљеникових атома, а многи, многи имају више од 60 угљеникових атома. C60 је најмањи који није високо реактиван, а врло велики фулерени не могу се растворити у било ком познатом растварачу”, објашњава у интервјуу за „Галаксију” нобеловац Роберт Керл из САД.
Станко Стојиљковић
Дигитални домороци: Ексклузивно Српски RISC-V (или Отворени хардвер)
Дуги низ година није постојао достојан слободан и отворен стандард за скуп инструкција који би омогућио свакоме, од самоуког ентузијасте до гиганата полупроводничке индустрије, да без скупоцених власничких лиценци направи свој процесор по мери и на њему извршава скоро све програме који постоје. Тројица наших професора са најбољег државног универзитета на свету успели су да глобалну славу и успех једне слободне архитектуре посредно претворе и у предмет интересовања талентованој деци широм света, али и неким новим клинцима у својој матици дају подстрек и пример да крену њиховим стопама.
Владимир Миловановић
Распињање мудрости: Безвремено време
Стварање света, ако га је било, чин је који се десио изван њега, изван наше просторно-временске стварности. Зато свака теорија о постанку света, ма каква била научна тежина која јој се даје, мора да садржи и неке митолошке елементе. Другим речима, и теорије савремене физике о постанку Универзума не могу да избегну, бар у неком свом делу, митолошку конотацију.
Љубо Ристовски
Синаптичка веза: Немогућа демократија
Крупно филозофско и социолошко питање јесте остваривање демократског права свих заинтересованих група и појединаца при одлучивању о значајним економским и политичким проблемима. Теорема америчког нобеловца Кенета Ероуа, математичара економисте, доказује да није могуће одредити функцију друштвеног благостања (одредити групни поредак алтернатива), а да притом буду испуњени следећи услови: одсуство диктатуре, суверенитет појединца, једногласност (непротивречност), потпуност и транзитивност и независност од небитних алтернатива.
Мирко Вујошевић
Подвизање ума: Мислити = рачунати
Иако се није у целости остварио, овај Лајбницов сан је столећима служио као инспирација логичарима да се тим поводом, рецимо, 2014. године, 2.000 њих нашло на двонедељном научном скупу у Бечу, као што је и две године касније, 38 експерата, у једном немачком замку, расправљало о истоме: о универзалном логичком језику и општим аутоматским и интерактивним методама расуђивања.
Милан Д. Тасић
Размеравање душе: Тектонска КРИЗА
„Куда иде овај свет?” – све чешће се питамо. Како смо, кроз развој науке и технологије, све више напредовали, напредовале су и наше моћи стварања и разарања материјалног света који нас окружује. Духовни ниво је гурнут у други план; али је и он страдао, можда чак и више у својој „неопипљивој и невидљивој” димензији. Концептуализација и интелектуализација служе да заварамо себе да је могуће значење стварности обновити мимо традиционалног, духовног наслеђа човечанства и упркос разарајућим дометима науке и технологије.
Гордана Медић-Симић
Архимедова тачка: Голдбах и остале мистерије
Пруски историчар и математичар Кристијан Голдбах претпоставио је да се сваки природни број већи од 5 може представити као збир три проста броја, рецимо 23=13+7+3. Чувени швајцарски математичар Леонард Ојлер ју је преточио у следећу (познату и као „строга” Голдбахова хипотеза): Сви позитивни парни природни бројеви већи од 2 могу се представити као сума два проста броја. Ни до дана дашањег она није ни доказана, ни оповргнута. Како су се у одгонетање упустили Шерлок Холмс и др Џон Вотсон?
Миодраг Петковић
Зов будућности: Морал машине
Парадигматични представник вештачке моралне науке је рачунарство примењено у друштвеним наукама где се тестирају модели социјалне интеракције у оквиру експеримената у које су укључени људи. Развој довољно интелигентних машина које могу да процене утицај сопствених поступака на жива бића и да се понашају у складу с тим представља најважнији задатак са којим се суочавају дизајнери вештачки интелигентних аутомата.
Петар Нуркић
Екософија: Нанооза међу нама
Опћенито, недостају резултати продубљених истраживања наведених честица на људско здравље и околиш. Стога је агресивно насртање екологиста, наглашавајући утјецај пластичних честица на здравље хуманих бића, неоправдано. Наиме, за сада нема довољно доказа о њиховом утјецају на здравље људских бића.
Игор Чатић
Алхемија духа: Cogito, ergo Descartes
Јасно је – с ренесансом (хуманизмом) поново имамо заокрет с теолошких на антрополошка питања. Такав заокрет донеће низ друштвених промена и открића, како на теоретском, тако и на практичном пољу. Човек се коначно ослободио хришћанских стега и постао самостални истраживач (људске) природе. Ово „ослобођење” европске мисли је добрим делом утицало и на схватања Ренеа Декарта. Ипак, видећемо, он се никада није у потпуности ослободио хришћанства.
Иван Вучковић
Теслианум: Љубичасто исцељење
Савремена истраживања психосоматских болести изазваних стресом указују на неопходност примене холистичких метода, оријентисаних на лечење човека као целине, а не болести као симптома поремећаја те целине, доводећи последњих деценија до брзог развоја интегративне медицине [6] и трансперсоналне психологије.
Дејан Раковић
Виртуелни рај: Нетремично око (Или склоништа за дигитални народ)
Грубо смо пробуђени у свету надзора, глобалног и неуклоњивог. Хана Арент нас може помало утешити запажањем да „древна римска представа о приватности није приватна како то мислимо, већ је привремено уточиште од послова републике”и да је „човек који је живео само приватним животом… није сматран потпуно људским”.
Горан Станковић
Лилипутанија: Зуби са осмехом
Наностоматологија користи напредне биоматеријале јединствених физичких, хемијских и биолошких способности, углавном приписиваних односу површине и волумена наноматеријала у поређењу с макро или микро материјалима. Користе се наночестице, квантне тачке, фулерени, графени, нановлакна, наножице, наноцилиндри, нанопревлаке, нанослојеви и секундарни нанообјекти.
Есад Kучевић
У здравом духу: Равноправне у теретани
Резултати до којих смо дошли показали су да жене које се баве пауерлифтингом, као и оне које су у овакав тренинг укључене због опште физичке припремљености, имају већу дебљину зида и масу леве коморе срца у односу на седентарне особе. Разлике у срчаној структури у односу на седентарне биле су очигледне без обзира на разлике у програмима тренинга са спољашњим оптерећењем.
Емилија Стојановић
Драган Радовановић
Зов будућности: Свети грал AI
Kао и свака технологија, вештачка интелигенција има добре и лоше стране. Ово је, између осталог, један од разлога зашто је све више покрета који заговарају забрану њеног коришћења у области наоружања и ратовању. Постоји велики број организација, као што је OpenAI, које се боре за демократизацију вештачке интелигенције и њене фер примене, да би цело друштво имало корист.
Лука Јаковљевић
Склапање памћења: Пловидба Илијадом
Настављајући кроз Хомерове епове, размотрићемо можемо ли нешто закључити из начина доласка на тројанско ратиште, како са ахејске тако и са тројанске стране. Да видимо ко је јахао, а ко ишао пешке. Ко је пловио морем, а ко само „Илијадом”.
Ранко Бошњак
Сијалица у глави: Мпемба замрзава
Вода у релативно узаном температурном појасу од 100°C постоји у сва три агрегатна стања: гасовито-водена пара, течно и чврсто-лед, и то у амбијенту температура атмосфере (од тропских врућина до циче зиме), те су људи на основу предрасуда запазили „чудно” понашање вруће воде! Али, природа нема предрасуде!
Радован Ђукић
Авантуре тастатуре: Марфи у ситне сате
Свако је понекад помислио на незгодну ситуацију у којој ноћу долази кући и схвата да нема кључ, нити икога ко би му отворио врата. Ако је кућа паметна, врата можете да отворите и картицом, телефоном, можда и отиском прста – вероватноћа да све то буде недоступно је заиста мала. Али Марфијеви закони најбоље функционишу у зони најмањих вероватноћа…
Дејан Ристановић
У здравом духу: Зачињено електронима
Да бисмо спречили да се изгубе хранљиве материје и витамини, морамо атоме кисеоника да снабдемо електронима да бисмо их учинили стабилнијим. Ово се мо же постићи стварањем благе хладне плазме електрона, коју генеришемо пропушта њем струје кроз садржај у ZEPTER посуђу. Другим речима, додајемо електроне које кисеоник у храни или пићу захтева.
Боривоје Протић
Мијат Лалић
Асимовљев сој: СТРАХ
Веселин Гатало
