Научници су 2013. године установили да у језеру живи бактерија Acidiphilium. Овај микроб има више гена који му омогућују да се прилагоди преживљавању у различитим окружењима. То показује да је на Марсу могло бити живота.
Близу врха костариканског вулкана Поáс налази се једно од најкиселијих језера на Земљи. Има прекрасну светлоплаву боју, али пуно је отровних метала. Додатно, у Laguni Caliente температуре варирају између 38 и 90 Целзијусових степени, тако да се уистину ради о невероватно негостољубивој средини. Но чак и овде живе микроби. Иако у овоме језеру нема велике биолошке разноликости, живот је ипак опстао и прилагодио се тешким условима, пише CNN.
„Наше откриће показује да живот на Земљи постоји у најекстремнијим окружењима. Тешко је замислити негостољубивије место за боравак живих бића од ултракиселог вулканског језера с честим ерупцијама”, рекао је биолог и астрофизичар Џастин Ванг са Универзитета Колорадо у Болдеру. Ова ванземаљска околина показује да је на Марсу пре неколико милијарди година могао постојати живот.
У сумпору и железу
Два кратерска језера која се налазе у близини врха вулкана не могу се више разликовати једно од другог. У неактивном кратеру налази се језеро Botos које је окружено тропском вегетацијом, а у активном је Laguna Caliente, која садржи текући сумпор и железо. Гасови из овог језера стварају киселу кишу и киселу маглу, које уништавају оближње екосистеме и иритирају очи и плућа знатижељних научника.
Секвенцирање ДНK открило је да је бактерија Acidiphilium развила начине за претварање елемената попут сумпора, железа и арсена у енергију потребну за преживљавање.
Истраживачи су спровели теренска истраживања на језеру 2013, 2017. и 2019. године. Ванг и сарадници пешачили су до вулкана у новембру 2019. када су делови језера кључали, а вулкански отвори су испуштали вруће сумпорне гасове.
Научници су 2013. године установили да у језеру живи бактерија Acidiphilium. Овај микроб има више гена који му омогућују да се прилагоди преживљавању у различитим окружењима. Истраживачи су се вратили 2017, а у међувремену је дошло до неколико ерупција. Након што су прикупили додатне узорке схватили су да међу бактеријама у језеру има више биолошке разноликости него што се очекивало. Осим тога, секвенцирање ДНK открило је да је бактерија Acidiphilium развила начине за претварање елемената попут сумпора, железа и арсена у енергију потребну за преживљавање.
Генетско прилагођавање
Генетско прилагођавање које су открили Ванг и колеге показује да је живот могао преживети у хидротермалним подручјима на древном Марсу. Хидротермални системи осигуравају топлоту, воду и енергију – све што је потребно за настанак и развој живота. Док су се пређашња истраживања Марса концентрисала на древне изворе воде, научници сматрају да су топли извори, заправо, кључна мета у потрази за изванземаљским животом.
„Ова места није тешко пронаћи будући да је рани Марс био јако вулкански активан и имао обиље воде близу површине”, рекао је геолог Брајан Хајнек са Универзитета Колорадо у Болдеру. „Морамо променити начин на који размишљамо о животу на другим планетама.”
Живот на Земљи обично настаје у присуству воде, но ње на Црвеној планети није у прошлости било у неограниченим количинама, нити у континуираном периоду.
Џастин Ванг упозорава да научници не би требало да буду бити превише „усредсређени на Земљу” у потрази за животом на Марсу. Живот на Земљи обично настаје у присуству воде, но ње на Црвеној планети није у прошлости било у неограниченим количинама, нити у континуираном периоду.
„Мислим да морамо променити начин на који размишљамо о животу на другим планетама. Морамо узети у обзир јединствену геолошку историју наших ванземаљских окружења и ставити то у контекст са оним што имамо овде на Земљи. Ако су реке на Марсу биле нестабилне док су топли извори били уобичајени, онда је можда живот највероватније постојао у хидротермалним срединамама”, објаснио је Ванг.
„Руб кратера Језеро, где се сада налази ровер Perseverance, вероатно је у прошлости био хидротермално активан због ударца након којег је кратер и настао. Тако да ме занима шта ће тамо ровер све пронаћи.” Истраживање насловљено Microbial Survival in an Extreme Martian Analog Ecosystem: Poás Volcano, Costa Rica објављено је у часопису Frontiers in Astronomy and Space Science.
(Извор Индекс)
