Велико блато, једно од београдских језера, налази се на територији општине Палилула, у насељу Борча близу Зрењанинског пута и Панчевачког моста, или можда још прецизније, између приградских насеља Борче и Овче, на левој обали Дунава.
Језеро је окружено пољопривредним површинама, а једним делом на његове обале наслања се и неплански грађено насеље. Смештено је у појасу трске и влажних ливада. Велико блато се за градске услове одликује изузетним богатством дивље флоре и фауне.
Велико блато (Википедија)
У појасу вегетације која окружује то влажно станиште, стручњаци Завода за заштиту природе Србије пронашли су вредне представнике дивљег биљног и животињског света, међу којима и две врсте орхидеје: Orchis palustris или барски велики каћунак и Epipactis palustris тј. барску калужђарку, строго заштићене врсте. У Београду се могу наћи само у окружењу Великог блата и представљају изузетну реткост. На подручју Србије њихова станишта су такође веома ретка, а популације угрожене услед сталних негативних утицаја.
Барска калужђарка или барски
каћунак је вишегодишња биљка
са дугачким кончастим кореном,
висине од 30 до 50 сантиметара.
Стручњаци Завода за заштиту природе Србије утврдили су да ту још опстаје педесетак примерака барске калужђарке и око 200 примерака барског великог каћунка. Барска калужђарка или барски каћунак је вишегодишња биљка са дугачким кончастим кореном, висине од 30 до 50 сантиметара. Расте на ливадама и влажним површинама у шумама. Интересантна је чињеница да нектар те орхидеје наркотички делује на инсекте „посетиоце“.
Барски велики каћунак је вишегодишња зељаста биљка висине од 30 до 60 цм. Цветови су многобројни, пурпурно црвени, крупни, сложени у издужену растреситу цваст. Велики каћунак је врста заштићена у оквиру целе фамилије. Барски велики каћунак је, према подацима из литературе, некада растао на Великом ратном острву крајем 19. века. Новијим истраживањима није пронађен на том месту. Помињао се и у једном научном раду на простору Макиша, али истраживањем од пре неколико година ни то није потврђено.
Само име барске говори да траже влагу и влажна станишта за опстанак, али је простор на коме су откривене пре неколико година, нажалост, под великим утицајем угрожавајућих фактора, као што су дивља градња, насипање, и истовар шута и земље. Градски секретаријат за заштиту животне средине и Општина Палилула, али и релевантне институције преузимају све мере да утврде ко су лица која угрожавају станиште те строго заштићене врсте, али засада без видних резултата.
Занимљив је податак како се ретке и угрожене врсте штите у неким другим земљама. Дивља орхидеја која расте на теренима за голф у Ланкаширу, у Енглеској, добила је недавно полицијску заштиту. Британски чувари реда и мира увели су стална дежурства, а размишљају о постављању и видео-надзора. „Чувају је боље него краљицу” ‒ кажу мештани.
Барска калужђарка (Википедија)
Орхидеја из Ланкашира, позната под именом дамина папучица, званично је најређи цвет у Великој Британији, а заштита је уведена јер је већ неколико пута била на мети сакупљача, који су за њу вољни да плате и 5.000 фунти. Толико вреди на црном тржишту, док је у цвату. Тај ретки цвет противзаконито је чак и дотакнути, а стручњаци – биолози морају да имају посебну лиценцу за истраживања.
Поред присуства ретких и угрожених биљних врста, влажно станиште Великог блата значајно је и за орнитофауну. Велико блато је део међународно значајног подручја за птице, а уједно је и једино гнездилиште колоније чапљи на ужем подручју Београда. Ту је забележено око 190 врста биљака, од којих су 14 врло ретке и строго заштићене, око 120 врста птица, девет врста водоземаца и четири врсте гмизаваца.
(Милица Барјактаревић, РТС)
