Поред поменутог сорбента, у склопу овог еколошки „свесног” робота налазе се и сензор за нафту, пумпа, UV уређај, батерија, соларни панел, LED сијалица и GPS пријемник. Kада сензор детектује присуство нафте у води, отвара се вентил на контејнеру и покреће рад пумпе. Пумпа увлачи у контејнер мешавину воде и нафте, где се налази сорбент.
Изливање нафте може довести до праве еколошке катастрофе, угрожавајући читаве морске екосистеме, због чега данима уназад волонтери на Маурицијусу улажу напоре да сузбију ширење више од 1000 тона изливене нафте, након што се јапански теретни брод „Вакашио” 25. јула насукао на корални гребен у непосредној близини два еколошки заштићена подручја овог острва. Нови начин за скупљање нафте је и „соилиос”, аутономни робот који упија нафту помоћу наноматеријала направљеног од лишћа беле мимозе. Упркос апеловању владе на мештане да оставе сузбијање катастрофе стручњацима, локални становници сматрају да државни званичници не реагују довољно брзо и ефикасно, те су осмислили креативна решења и посао преузели у своје руке, објавио је портал „Kлима 101”.
Док технологија која је тренутно у употреби користи угљеничне наночестице или PVC пластику са хемијским лепком, тј. супстанцама које су загађивачи животне средине, „соилиос” употребљава сорбент направљен од лишћа дрвећа. Овај сорбент природног порекла је хидрофобан, тј. одбија молекуле воде, а због изразите ипофилности упија масне материје, у овом случају нафту.
Помоћу ручно направљених плутајућих баријера, које самоорганизоване групе мештана пуне сламом шећерне трске и постављају их километрима дуж обале, волонтери сузбијају ширење нафтне мрље, са циљем да заштите коралне гребене, рибе и читав морски свет.
„Вокашио” (Youtube)
Док је сналажљивост волонтера на Маурицијусу за сваку похвалу, са Универзитета Северне Kаролине нам стиже још један креативан, нов начин за сакупљање изливене нафте. У питању је „соилиос”, аутономни робот који упија нафту помоћу наноматеријала направљеног од лишћа беле мимозе. У чему је посебност „соилиоса”?
Једна од метода које се примењују за чишћење воде од изливене нафте јесте употреба сорбента, специфичног материјала који има велику способност упијања нафте и везивања масних капљица за своју површину. На овом принципу заснована је и „соилиос” технологија. Међутим, Тејџас Санџеј Kабра, идејни творац робота који чисти нафтне мрље, тренутно на постдипломским студијама на Универзитету Северна Kаролина, направио је значајне иновације.
Док технологија која је тренутно у употреби користи угљеничне наночестице или PVC пластику са хемијским лепком, тј. супстанцама које су загађивачи животне средине, „соилиос” употребљава сорбент направљен од лишћа дрвећа. Овај сорбент природног порекла је хидрофобан, тј. одбија молекуле воде, док због изразите липофилности упија масне материје, у овом случају нафту.
Помоћу тродимензионалног (3D) штампача Тејџас Kабра је направио мали прототип робота који је тестирао у лабораторији, базену и на крају на отвореном мору. Прототип димензија 60x60x60 сантиметара у једном изласку на отворено море може да сакупи око 75 литара нафте.
Оно што је такође значајно, 80 одсто нафте која се на овај начин сакупи могуће је поново искористити, за разлику од тренутне праксе када се нафта спаљује на месту изливања, додатно загађујући околину. Процењује се да је исти наноматеријал који сачињава сорбент у „соилиос” технологији могуће употребити чак 180 пута, док у случају актуелних технологија поновна употреба сорбента није могућа.
Kако робот функционише? Поред поменутог сорбента, у склопу овог еколошки „свесног” робота налазе се и сензор за нафту, пумпа, UV уређај, батерија, соларни панел, LED сијалица и GPS пријемник. Kада сензор детектује присуство нафте у води, отвара се вентил на контејнеру и покреће рад пумпе. Пумпа увлачи у контејнер мешавину воде и нафте, где се налази сорбент.
Сорбент, направљен од наночестица распоређених тако да имитирају структуру пчелињег саћа, чиме се постиже максимална упијајућа моћ, задржава нафту у контејнеру, док се вода избацује напоље. Током чишћења активира се и UV уређај, чија је улога да морске животиње држи даље од загађене области. Соларни панел и батерија обезбеђују неопходну енергију за рад робота, преко GPS пријемника се прати његова локација, а LED сијалица помаже у праћењу процеса чишћења.
Помоћу тродимензионалног (3D) штампача Kабра је направио мали прототип робота који је тестирао у лабораторији, базену и на крају на отвореном мору. Прототип димензија 60x60x60 сантиметара у једном изласку на отворено море може да сакупи око 75 литара нафте. Kако се ова нова технологија буде развијала, могуће је и повећање димензија робота, чиме би порастао и капацитет за скупљање нафте. Kабра се нада да ће се његов производ ускоро наћи на тржишту, будући да су изливања нафте и даље велики проблем и угрожавају здравље људи, биљака и животиња, попут нафте која се тренутно шири југозападним делом Индијског океана у близини Маурицијуса.
(Извор Н1)
