Većina ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu kremiraju se nakon smrti, a spaljivanje tela nije dobro za planetu. Tipično kremiranje je na plinski pogon, a procenjuje se da proizvodi 126 kilograma ekvivalentnih emisija ugljen-dioksida – otprilike isto kao vožnja od Brajtona do Edinburga (747 kilometara). U SAD je prosek viši i iznosi 208 kilograma. To, možda, nije najveća emisija u našim životima, ali kada većina u mnogim zemljama odluči otići u dim, emisije brzo rastu.
Pokopati telo nije mnogo bolje. Grobnica je obložena betonom, materijalom s visokim udelom ugljenika, a telo je smešteno u drveni ili čelični sanduk koji iziskuju mnogo resursa. Često se koristi visokotoksična tečnost za balsamovanje, poput formaldehida, koja otiče u tlo s teškim metalima što zagađuju podzemne vode. A sam les može biti odgovoran za 46 kilograma ugljen-dioksida, zavisno od korišćenih materijala.Dakle, mogu li uopšte izbeći da moje telo postane oblak crnog dima?
To uključuje pokop bez ikakvih prepreka za raspadanje – bez tekućina za balsamovanje, plastičnih obloga ili metalnih sanduka, dakle nultu emisiju ugljen-dioksida. Telo sa sahranjuje u relativno plitku grobnicu, koja može biti nečiji vrt ili prirodno groblje. Jedna prirodna groblja dopuštaju označavanje grobova kamenjem ili drugim jednostavnim oznakama, druga su stroža i ne dopuštaju nikakve oznake. To su šume ili druga mesta bogata divljom florom i faunom, kojima se često upravlja na način da se podupire očuvanje.
Ali šta je s ne baš prirodnim materijalima koji ulaze u ljudsko telo – lekovi, mikroplastika, teški metali, kojima nije mesto u zemlji. Jedno rešenje moglo bi biti u obliku lesa od gljiva. Loop Living Cocoon je verovatno prvi takav na svetu. Izrađen je od autohtone, neinvazivne vrste micelija gljiva, koji se takođe koristi za izradu izolacionih ploča, ambalaže i nameštaja.
(Indeks)
