Научници упозоравају да би први колонисти у свемиру могли врло лако почети да једу једни друге!
Ако човек жели у будућности успешно да колонизује друге светове, онда мора учити на историјским примерима у којима су изгубљене експедиције и групе људи често прибегавале канибализму као крајњој мери у борби за опстанак и преживљавање. Прве генерације људских колониста у свемиру можда неће имати превише извора нутритивне хране на избор, сматрају истраживачи, а то би могло довести и до стравичних корака у борби за преживљавање и опстанак.
И док већина планета у Сунчевом систему није погодна за колонизацију због негостољубивих атмосферских услова, двојица британских научника сугеришу да би могуће дестинације за колоније могле бити Јупитеров месец Калисто и Сатурнов месец Титан. То значи да би веза са Земљом била годинама далеко.
Двојица научника сугеришу да постоји врло реална могућност да би први свемирски колонисти могли посегнути за канибализмом, истичући да би неуспех у гајењу усева и недостатак залиха намирница тим људима оставио врло мало избора. Први људи који ће заувиек напустити Земљу да би населили другу планету суочили би се с неки врло темељним изазовима, рекли су у разговору за „Метро” професор астробиологије Чарлс Кокел са Универзитета Единбург и др Камерон Смит, научник свемирске технологије. Они наглашавају да би болест, несташица хране и немогућност постизања самоодрживости били највећи изазови с којима би се морала суочити било која свемирска колонија.
И док већина планета у Сунчевом систему није погодна за колонизацију због негостољубивих атмосферских услова, двојица британских научника сугеришу да би могуће дестинације за колоније могле бити Јупитеров месец Калисто и Сатурнов месец Титан. То значи да би веза са Земљом била годинама далеко. Узимајући у обзир ту удаљеност од Земље, Кокел и Смит предлажу да би огледна колонија која је ближа Земљи била добра идеја, а за такву колонију најбољи кандидати су Месец или Марс. „Системи морају бити доиста поуздани и зато морају претходно бити тестирани”, истиче Чарлс Кокел.
Он је подсетио у том смислу и на неуспех једне поморске поларне експедиције из 19. столећа, изгубљене експедиције Џона Френклина, која је напустила Енглеску у потрази за северозападним пролазом 1845. године. Френклинова експедиција састојала се од два најмодернија брода тог времена, HMS Erebusa и HMS Terrora, а њихов задатак био је пронаћи северозападни пролаз кроз канадски Арктик. Истоимена експедиција је 2018. године и екранизована у облику одличне и врло мрачне ТВ серије под називом „Терор” (у којој су додуше додати елементи фантастике и митологије).
„Једна од ствари коју би колонисти морали урадити јесте успоставити доиста добар систем пољопривреде и припремити велику количину ускладиштене хране”, објаснио је Камерон Смит, који је упозорио и на изазове што их са собом носе заразне болести, предлажући да би се свемирски колонисти морали на силу одвојити у групе и затворити у карантине да избегну ширење болести.
„Имали су храну у конзервама, што је тада била сасвим нова технологија, но ипак су се изгубили, остали насукани и на крају прешли на канибализам”, појаснио је Кокел. Додао је да људи могу под изузетно тешким условима врло брзо прећи на канибализам па би стога, кад би ствари у свемирској колонији кренуле наопако, врло брзо почели да једу једни друге. „Ако пошаљете групу људи на Калисто, ствари крену по злу и модул за узгајање биљака се поквари, они ће почети јести једни друге јер нема другог начина за опстанак”, сматра Чарлс Кокел.
Камерон Смит, с друге стране, није толико сигуран да би људи почели јести једни друге, па сматра да би најпре причекали да се храна и залихе које имају у потпуности исцрпе, али се сложио с колегом да су залихе хране и производња хране велики проблем за будуће колонисте. Он је дао пример уругвајског ногометног тима који је остао одсечен од остатка света након авионске несреће и окренуо се канибализму, али су појели само оне који су умрли.
„Једна од ствари коју би колонисти морали урадити јесте успоставити доиста добар систем пољопривреде и припремити велику количину ускладиштене хране”, објаснио је Камерон Смит, који је упозорио и на изазове што их са собом носе заразне болести, предлажући да би се свемирски колонисти морали на силу одвојити у групе и затворити у карантине да избегну ширење болести.
Уз све речено, Чарлс Кокел не верује да су то проблеми с којима ће се човечанство у потрази за свемирским колонијама носити у наредних неколико година. Он верује да ће технологија потребна за колонизацију Марса бити спремна тек за наредних 30 до 40 година. Камерон Смит је мање оптимиста и не види покушај стварања прве свемирске колоније пре краја 21. столећа.
(Извор Зимо)
