Између, усред (или како год) два топлотна таласа, у велелепном хотелу „Цептер” у Београду представљен је трећи штампани број „Галаксије”. Како је било? Просудите сами пажљиво прегледајући фотографије које нам је даривао наш сарадник Радоје Ђукић.
Ни овога пута нису изостала два пријатна изненађења. Један од најугледнијих проучавалаца „црних рупа” у свету, проф. др Дејан Стојковић са Државниог универзитета Њујорк (САД), обелоданио је посетиоцима (претежно из домаће академске заједнице) у препуној сали за састанке (било је и стајања до самог краја) зашто пише за „Галаксију”, а истакнути драмски уметник Тихомир Станић је, осим читања одломка из чланка „Четврта револуција”, говорио песму Лазе Костића „Међу јавом и мед сном”.
Ни тројици главних говорника – академику Љубиши Ракићу, проф. др Радивоју Митровићу и проф. др Ђури Коруги – није понестало надахнућа. Напротив. А ни водитељима, Александри Драгичевић и Бобану Ковачевићу. Чак је и главни уредник уграбио прилику да се хвали, шта му је друго преостало у оваквом надгорњавању? Дланови су бридели, селфији су севали, а на коктелу је свако могао слободно да се изјасни како да се – овако или онако – уређује „Галаксија”, ако је на време пронашао стрпљивог слушаоца.
