Научници већ дуго претпостављају да би привлачност лица супротног пола могла бити повезана с добрим здрављем и одбрамбеним системом. Ново истраживање, објављено у часопису Proceedings of the Royal Society B потврдило је ову хипотезу, но показало је да је та веза сложена.
Аутори студије закључују да „однос између привлачности лица и имунолошке функције вероватно постоји”, но треба истраживања да би се утврдило колико је она поуздана и јака и да би се открили разни могући утицаји на њу. Студија креће од питања зашто систем перцепције неке особе процењује привлачнијим од других? Иако је одговор несумњиво сложен и укључује карактеристике као што су животно доба, пол, култура и специфичности укуса посматрача, теорија одабира партнера сугерише да би перцепција привлачности требало одражавати склоност особинама које су историјски повезане с квалитетима особе, укључујући здравље и имунолошку функцију.
Идеја да привлачност може дати знаке о здрављу и функционисању имунолошког система интуитивно је привлачна, између осталог због снажних селекционих притисака које су патогени и паразити кроз повест потврђено наметали људима. На пример, заразне болести биле су водећи узрок смрти кроз људску историју, а још средином деветнаестог столећа биле су одговорне за око 60% свих смртних случајева у Енглеској. Другим речима, људи који су имали особине повезане с већом вероватноћом преживљавања чешће су преживљавали, па су кроз дугу еволуциону повест постали модел привлачности супротном полу.
Примерице, постоје истраживања која су показала да је привлачност лица позитивно повезана с дуговечношћу, а негативно с пријављеним бројем прехлада у претходној години код жена, док је код мушкараца позитивно повезана с кардиоваскуларним здрављем. Међутим, постоје и друге студије које слабе ове закључке, тако да се не може рећи да је хипотеза да привлачност даје неке знаке о здрављу и имуносној функцији до сада добила чврсту емпиријску потпору. То је нешто у чему су аутори у новој студији покушали направити помак.
Привлачност лица већ низ година занима истраживаче у друштвеним и биолошким наукама. Преглед постојеће литературе открива да су стандарди лепоте, иако постоје понека одступања, углавном доследни у времену и простору.
„У нашем истраживању настојимо решити овај емпиријски јаз спроводећи оно што је, према нашим сазнањима, најопсежнија студија до сада која испитује везе између физичког изгледа и имунолошке функције да бисмо боље разумели предности лепоте за гене посматрача”, пишу аутори. Привлачност лица већ низ година занима истраживаче у друштвеним и биолошким наукама. Преглед постојеће литературе открива да су стандарди лепоте, иако постоје понека одступања, углавном доследни у времену и простору. Истраживања показују да су се током забележене људске историје одлике попут чисте коже, истакнутих јагодица, светлих очију и пуних, црвених усана генерално сматрале привлачнима. Такође откривају доследну склоност према симетричним и просечним лицима. Иако неки тврде да су стандарди лепоте првенствено производ изложености западним медијима, студије сугеришу да ти стандарди надилазе добне и културне границе, показујући се код одојчади, а и код оних који живе у друштвима с малом изложеношћу западним медијима, истиче се у уводу.
Занимљиво је да су бројна истраживања спроведена на тему привлачности људског лица показала да су најпривлачнија она која су математички гледано најближа просеку. Ту је важно истаћи да се у овом контексту просечност не односи на просечну лепоту у смислу да је најпривлачније оно лице које није ни нарочито лепо, ни нарочито ружно, него на упросечене црте лица. Примерице, када се у рачунар убаци мноштво фотографија лица људи и програм пронађе просек свих својстава тих уноса, тај просек ће бити најпривлачнији највећем броју људи. Другим речима, људима се углавном мање свиђају лица која својим својствима значајно одступају од просека.
Та просечност укључује бројне врсте чинилаца као што су величина делова лица и њихов распоред. Примерице, на то хоће ли се нека жена сматрати лепом, између осталог, утиче удаљеност између средишта њених очију. Истраживачи с Kалифорнијског универзитета у Сан Дијегу (САД) и Универзитета у Торонту (Kанада) открили су да је мушкарцима жена најпривлачнија када је та удаљеност нешто испод половине ширине лица. Једнако је важна и удаљеност између очију и уста жене. Она би требало бити нешто већа од једне трећине висине лица. Обе те удаљености одговарају просеку становништва или су му близу.
Шта је утврдила нова студија? У сажетку научног рада аутори истичу да се до сада већина студија које су тестирале хипотезу о вези привлачности и здравља ослањала на мали број недиректних показатеља имуносне функције и да су њихови резултати били мешовити. У новој студији научници су покушали да истраже однос између привлачности особе и неколико кључних чинилаца здравља: (1) самопроцена здравља, (2) in vivo мерења упалних процеса и броја/састава белих крвних ћелија и (3) in vitro тестова функција инунитета, укључујући пролиферацију леукоцита као одговора на имунолошке стимулансе, фагоцитозу биочестица бактерије Escherichia coli, лизу, односно уништавање циљаних туморских ћелијама посредовану NK ћелијама и раст бактерије Staphylococcus aureus у изолованој плазми.
У студију је било укључено 159 младих одраслих особа, чију су привлачност на фотографијама у online анкетама оцениле 492 особе. Након фотографисања лица учесника, сваки појединац је, такође, подвргнут низу тестова за процену стања имунолошког система, износ упала у телу и самопроцену властитог здравственог стања. Анализа прикупљених података открила је да су људи чија су лица оцењена привлачнима имали релативно бољу имунолошку функцију, посебно у погледу имунитета на бактерије. „Укупно гледано, овај рад сугерише сложене, често полно диференциране односе између имунолошке функције, здравља и привлачности”, пишу аутори.
Занимљиво је да међу испитаницима није било повезаности између броја актуелних упала у телу и привлачности, што би могло указати да је привлачност лица бољи показатељ добро функционишућег имунског система него знаци постојања акутне болести. Другим речима, примарна функција привлачности лица можда има мање везе са избегавањем тренутно болесне особе него с избегавањем могућег партнера који би својом генетиком могао лоше утицати на здравље будућег потомства.
Студија је, такође, открила неке занимљиве полне разлике. Мушкарци су, примерице, били привлачнији ако су њихове ћелије убице, кључне у чишћењу тела од вирусних инфекција, добро функционисале. С друге стране, жене су сматране привлачнијима када су показивале спорији развој бактерија у плазми, што је повезано са износом минерала, глукозе и противтиела у крви. Резултати сугеришу да би привлачност лица могла бити повезана са имунолошким чиниоцима који се могу пренети у генима. Но то не значи да не постоје културолошки чиниоци који исто тако утичу на индивидуалну перцепцију лепоте.
Аутори истичу да је могуће да везе између привлачности и здравља код савремених људи могу бити замагљене, јер су се људске склоности према партнерима развијале пре појаве сувремене медицине. „Другим речима, иако је привлачност могла бити повезана и са здрављем и с функцијом имунитета у популацији предака, везе са здрављем можда се више неће јасно очитовати јер савремена медицина омогућује особама с ниском имунокомпетентношћу да остану у релативно добром здрављу”, тумаче аутори.
(Извор Индекс)
