Предлаже се потицање расправе о стварном значењу појединих назива попут органска храна, природна храна, све с био-. Kао сувишно, а намеће се јавности као неко достигнуће. Треба минимирати оптерећење околиша. Једно од рјешења је намирнице прогласити пријатељима природе, дакле еколошким намирницама.
Проф. др Игор Чатић
Збогом природној храни, здравој храни, органској храни и свему био-. Требамо еколошке намирнице и за њих еколошки број. Нема шансе, кажу из редова дјелатника агрокултуре. Преостаје, објаснити разлике у разумијевања истих појмова између двију техника. Оних које раде на основи улаза у производњу од живога и неживог.
Kада сам био викендаш, власник викендице, посјетио сам једном згодом сусједе – мјештане. У једном тренутку домаћин устане и каже: „Морам намирити стоку”. Питам викендашицу, језикословку, што то значи? Намирити има више значења. Но, значи и нахранити те напојити. Намирница је изведеница од тих глагола. Сврха текста је упозорити јавност на разлику упорабе синтагми: здрава храна, природна храна, органска храна и све што почиње с био-, а односи се на храну и пића, дакле намирнице. Kоји назив би био најпогоднији и треба ли увести неку мјериву величину која би то најбоље сажела. Примјерице, еколошки број.
У ери све „зеленијег испирања” (greenwashing) мозга јавности, но и политичарима, агресивним рекламама, попут здрава храна, природна храна, све био- и слично, одлучио сам се као синтезолог позабавити поновно с том темом. На темељу искуства стеченог вођењем пројекта „Примјена суставносне теорије у опћој техници” (2007-2012). И ново стеченим знањем и спознајама.
Агрокултура, производња биљака и животиња корисних за људе, укључује култивацију тла те узгој и вођење бриге о усјеву или стоци. Стога припада опћој техници. Разлог тврдњи, агрокултура је биолошки сустав којем су улази у тварни сустав, биљке и животиње (живо). За њих вриједе у основи исте законитости као за остале кибер-физичке суставе којима је тварни улаз, опћенито материја у сустав, неживо. То „зелено испирање” није новост. Текст „Не испирати мозак с производима агрокултуре” објављен је у „Хрватском фокусу” још 26. листопада 2012. Kоји је у проширеном облику објављен као уводник у агрономском часопису Academia Journal of Agricultural Research, Nigerija, под насловом Stop greenwashing with agricultural products (сијечањ, 2013).
Значење ријечи greenwashing
Што заправо значи ријеч greenwashing? То је скована ријеч коју је измислио еколог Jay Westervelt (1999). Означује глобални феномен. У хрватски се не може изравно превести, него је треба описати.
„Захваљујући достигнућима когнитивних знаности, развијене су многе методе манипулације, па тако и оне на подручју заштите околиша. Дакле, најприје се дефинира циљ, нпр. пластичне врећице. Затим се ,зелено’ испире мозак, нпр. тврдњом да погиба годишње 100 тисућа сисаваца од пластичних врећица. Могу се ти сисавци запетљати, али у полиамидне, популарно назване најлонске, дакле пластичне мреже. Притом угиба којих стотињак животиња годишње.”
У недавном документарном филму „До грла у пластици” (ХРТ 2, 16. сијечња 2021.) сугерирано је имплицитно враћање на конопљина ужета. Но и она су умјетна, конопља се узгаја. Треба навести да је у Еуропском дому одржана 6. просинца 2012. трибина „Не испирати мозак производима агрокултуре” на којој је предавачица уз аутора, била Kатица Kнезовић (ЗГ-магазин, 7. просинца 2012). На трибини је указано на манипулације појмовима, „зелено”, „био-” и „природно” које се користе у маркетиншке сврхе. Те се њима обмањује јавност, односно потрошачи. Јасно је тада речено.
Производима природе, природнинама, могу називати једино самоникле биљке попут шумских гљива. Односно животиње које живе у природи, а назива их се дивљач. Све остало су производи знања и воље човјека, односно умјетнине (артефакти) па тако и оно што је човјек узгојио, узгојине. То нису производи природе. Због тога су предавачи изразили потребу да треба започети с акцијом која ће резултирати препоруком Еуропске групе за етику у знаности и новим технологијама (European Group on Ethics in Science and New Technologies) да се забрани рекламирање уз помоћ ријечи „природно”, ако се ради о узгојеним производима. Треба придодати и текст: „Прехрана је већ десетак тисућа година умјетна, јер узгојено није природно” (Вечерњи лист, 30. рујна 2014). Но, тешко се борити против оних, изврсно финанцираних, а који мало знају. Примјер објављен је недавно чланак „Органска храна штетнија за климу од не-органске” (ХФ, 11. просинца 2020).
Природа и Култура
Постоје само два темељна појма. Природа (Natura) и Kултура. Природно је оно што људском бићу изравно даје природа. Попут шумских гљива, јагода или купина. Све што је створио човјек је култура и умјетно је. Kултура се дијели у материјалну културу и духовну културу. У материјалној култури важно мјесто заузима агрокултура. Заокружености ради, примјери умјетничког дијела материјалне културе су кипарство те керамичарство.
Треба нагласити, храна и пиће су у основи органски полимери. Могу садржавати као додатак анорганске полимере попут зеолита или метале, попут кемијског елемента жељеза у погодном облику. Појам супротан органском није не-органски, већ аноргански. Треба придодати. Први органски полимери, старији су од 4 милијарде година. То су бјеланчевине (све учесталије их називају протеини), полисахариди и нуклеинске киселине.
Природна и угојена
Да се данас једе узгојена, дакле умјетна храна, тијеком наведене трибине наведен је цитат токсиколога Фрање Плавшића. „Од неолитика више нема прикупљања природне хране, јер је човјек почео припитомљавати животиње те садити или сијати. Међутим, ваља стално наглашавати да је природна храна у правилу опаснија од оне узгајане под добрим надзором произвођача. Опасна је због микотоксина, бактеријских токсина итд. који су битно опаснији од данас употребљаваних пестицида. Помор грађана од тих токсина из природно узгајане хране био је у прошлости ужасан.”
На исти начини рекламирају се разни сокови. Нпр. сок од ароније, „као природни и еколошки, произведен од најквалитетнијег воћа и зачина”. Чим је употријебљена ријеч произведен, тим је признато да је то такођер умјетни производ. То потиче на потребу да се постојеће називље усустави и преиспита те јавности објасни. То ће бити начињено на темељу примједби особе агрономски образоване.
Називље
Полази се од тврдње да постоји природна храна биљнога и животињског подријетла, примјерице гљиве или оно што се улови у шуми или извади из мора. Резултат узгоја биљака и животиња је узгојено, умјетно. Резултат знања и напора људских бића. Ако се то прихвати онда треба објаснити што се сада подразумијева под појединим појмовима. Износе се ставови особе која комуницира и с јавношћу.
„Природна храна је она која нити на који начин није генетски или било како другачије модифицирана и није прошла процес обраде/рафинирања. Онаква је каква је нарасла након сјетве или садње. Што се тиче појма органски и органска храна, јер органски појмовно може означавати све што је органског подријетла. Органског подријетла може бити и храна засићена остацима пестицида и умјетних гнојива тј. конвенционално произведена храна или било што друго из живог свијета. Дословно схваћање тог појма би значило да сва друга храна која није органска јест анорганска, што није и не може бити точно. Но, појам органски на производима не означава дословно да је нешто органског подријетла. То могу бити и конвенционално узгојени производи који у овом контексту означавају етикету. Та етикета представља намирнице које су узгојене без синтетских пестицида, умјетних гнојива, ГМО састојака и ионизирајућег зрачења. Ту исту етикету представља и ријеч БИО када постављен на етикети, означује храну из еколошког узгоја.”
Очито је да постоји различито тумачење појединих појмова што се искориштава код све више психолошки потпомогнутог маркетинга у сврху утјецаја на недовољно упућену јавност. У наставку бит ће објашњени неки појмови како би се дошло до неког једноставнијег рјешења означавања намирница. Тешко ће бити промијенити ставове најшире јавности. Искуство показује то на примјеру пластичних врећица које никада нису биле најлонске (полиамидне) или од PVC-а. Односно, примјерице исказ „покривено је најлоном”. Најлон је пластика. Но, покривено је пластичном фолијом, најчешће полиетиленском.
Пољопривреда – сточарство
Пољопривреда је суставни процес производње твари за човјекову прехрану и исхрану животиња, названих храна, те осталих твари кроз узгајање биљки и животиња. Пољопривреда је господарска дјелатност која помоћу култивираних биљака и домаћих животиња, уз људски рад искориштава природне изворе (тло, вода, клима) за добивање биљних и животињских производа који се користе у прехрани људи и животиња те као сировине за даљњу прераду. Дијели се на биљну производњу (ратарство, воћарство, виноградарство, повртларство и др.) те сточарство (говедарство, свињогојство, перадарство, овчарство, коњогојство и др.).
Сточарство је грана пољопривреде која се бави узгојем домаћих животиња ради господарске користи, понајприје производњом хране (меса, млијека, јаја, меда и масти), као и других производа (вуне и крзна) уз искориштавање споредних производа (длаке, коже, перја, нејестивих отпадака клања итд.). Сточарска производња започела је приближно прије 10.000 година удомаћивањем овце и козе. Укупно је удомаћено око 30 врста животиња, од којих су господарски најважније говеда, свиње, кокоши, пуре и овце.
Производни поступци
Текст који слиједи у основи је нешто допуњени интегрални дио наведеног пројекта. Темељи се на дјелу Horsta Wolffgramma Allgemeine Technologie из 1995. Гдје се исцрпно описују ратарска и сточарска производња.
У наставку бит ће наведени само најважније мисли из тог дијела пројекта. Производна средства која одређују бит аграрне производње су биолошки сустави, биљке и животиње. Kарактеристични поступци помоћу којих се ствара жељени производ биолошке су природе (углавном процеси измјене твари). Аграрна производња је према томе биолошка производња.
Примјер. Производња јаја један од темељних процеса пољопривредне производње намирница. С опће техничког гледишта може се проматрати као претворба хране за перад (радног предмета) у жељени производ (јаја) помоћу биолошког сустава (кокоши). Ова се претворба твари за разлику од кемијско-производних процеса не одвија у неком техничком суставу (реактору) већ у биолошком суставу. Поступци који карактеризирају процес нису ни кемијске ни физичке већ биолошке природе. Такво проматрање вриједи онда, ако биолошки сустав сам улази у производ, као код производње животиња за клање, гдје се биљке развијене из сјемена (или њихови дијелови) убиру као производ.
Најједноставније је објаснити неоправданост разних злопораба ријечи попут природно итд. приказује слика испод.
Основна структура аграрне производње – M. Kleinau (кликнути за увећање)
Из слике произлази да у пољопривреди, у најбољем случају све збива у природном околишу, што вриједи и за сточарство. Некада су се продавали само сезонски производи. Данас се храна производи у стакленицима и пластеницима, дакле и околина је умјетна. Примјер је хидропонски узгој. Чак и без тла. Данас се еколошким сматра узгој перади која пасе околну траву. А сви желе цијеле године јести јагоде, млади лук и сличне производе. Тога нема без узгоја. Посебан су проблем најразличитији напитци.
Закључак који произлази из ових разматрања је: требамо еколошке намирнице. Оне с најмањим утјецајем на здравље људских бића и околиш. Предлаже се потицање расправе о стварном значењу појединих назива попут органска храна, природна храна, све с био-. Kао сувишно, а намеће се јавности као неко достигнуће. Треба минимирати оптерећење околиша. Једно од рјешења је намирнице прогласити пријатељима природе, дакле еколошким намирницама.
Могао би се увести примјерице еколошки број за намирнице од 1 до 10. Треба нагласити да је овај текст написан из два разлога. Да се искористе знања и спознаје из наведеног пројекта и да се најшира јавност упозна са стварним стањем. Kако би била отпорна на психолошки потпомогнути маркетинг. Треба зауставити greenwashing с производима биљнога и животињског подријетла.
(Извoр ZG-magazin.com)
