Астрофизичар показао да би једна мала промена у Сунчевом систему могла значити његов крај.
Планетарни научници често желе да постоји нешто између те две планете, каже амерички астрофизичар и додаје да је добро да га, заправо, нема. Kаталог планетарних система који астрономи стално попуњавају у Млечном путу све јасније показује колико је наш Сунчева авлија можда другачија од тих других планетарних породица у нашој галаксији. Од готово 4.000 планетарних система идентифицираних до данас, ниједан од нема поредак и распоред планета попут нашег. Један од разлога за то би могао бити и зато што су такви системи у Млечном, путу тренутно ван досега астронома да их открију. Ипак, досад откривени покривају изванредну разноликост распореда.
Астрофизичар Стивен Kејн са Универзитета Kалифорнија показао је да би се цео Сунчев систем претворио у хаос када бисмо направили само једну промену. Чак није ни реч о великој промени, већ таквој која укључује додавање још једног типа планете, који се често виђа у другим системима. Та хипотетска планета требало бити супер Земља или мини Нептун, односно свет који се налази у распону маса између Земље и Нептуна и у просеку има 17 Земљиних маса. Упркос њиховој учесталости другде у нашој галаксији, Сунчева авлија нема такву планету, већ велики јаз између стеновитих и гасовитих планета. То је, у ствари, велики физички јаз између орбита Марса и Јупитера, обележен астероидним појасом.
Та измишљена планета даје подстицај Јупитеру који је довољан да дестабилизује све остало. Упркос томе што су многи астрономи прижељкивали додатну планету, добро је што је нема.
Планетарни научници често желе да постоји нешто између те две планете. Чини се као пропуштена некретнина, објашњава Kејн, који је желео да сазна шта ће се догодити са Сунчевим системом ако попуни обе празнине једним потезом. За ту сврху створио је симулације у којима је убацио планету с распоном масе од Марса до Јупитера тачно у тај простор и посматрао хаос који је уследио. Истраживање је објављено у научном часопису The Planetary Science Journal. Та измишљена планета даје подстицај Јупитеру који је довољан да дестабилизује све остало. Упркос томе што су многи астрономи прижељкивали додатну планету, добро је што је нема, наглашава Стивен Kејн.
Зависно од масе и локације те симулиране планете у простору између Марса и Јупитера, хаос може резултирати и избацивањем тренутних планета из Сунчевог система. Марсова просечна орбита налази се 1,5 астрономских јединица од Сунца, а Јупитера на 5,2 астрономске јединице. Планета смештен на 3 астрономске јединице може постојати прилично мирно, али готово било где другде резултира апсолутном планетарном катастрофом.
Ако би се нашла на 3,1 до 4 астрономске јединице, Меркурова орбита постаје поремећена. На 2 до 2,7 астрономске јединице, Марс постаје климав. Јупитер и Сатурн доживљавају само мање поремећаје, али угаони моменат који преносе спољним световима Сунчевог система, Урану и Нептуну, такође узрокује дестабилизацију тих удаљених ледених дивова. У најгорем сценарију симулације, Венера, Меркур, Земља, Марс, Уран и Нептун бивају избачени из Сунчевог система! Мање промене узрокују да Земљина орбита много одступа од својег тренутног курса, чинећи нашу планету мање настањивом, ако не и потпуно негостољубивом.
Научни докази већ указују да Јупитер игра важну улогу у насељивости Земље, штитећи нас од астероидног бомбардовања. Кејнов научни рад упућује да игра још једну улогу у стабилизацији Сунчеве породице, јер астрономи верују да Јупитеров гравитациони утицај спречава формирање планета у простору који настањује астероидни појас. Тренутно у астероидном појасу нема довољно материјала за настанак планета и процењује се да је укупна маса појаса само 0,04 посто Земљине масе. Верује се да је раније у повести Сунчевог система тај астероидни појас био је знатно тежи.
Астрономи већ неко време сматрају да планетарни системи са Јупитеровим аналогом, највероватније, имају стабилност за живот. Поменуте симулације дају додатну тежину том аргументу. Исто тако указују да би архитектура Сунчевог система могла бити прилично осетљива равнотежа коју је тешко одржати. Сунчев систем је финије подешен него што сам пре мислио. Све ради попут замршених зупчаника сата. Убаците више зупчаника и све ће се покварити, закључио је Стивен Кејн.
(Зимо)
