Kључно је обуздати климатске промене, иначе ћемо имати све веће недаће на нашој планети, упозоравају научници.
Производња хране на нашој планети је упитна и забрињава. Готово трећина усева и пашњака у свету биће неприкладна за производњу хране до краја овог столећа ако се учинак гасова стаклене баште који загревају Земљину површину и доње слојева атмосфере селективним пропуштањем зрачења оштро не сузбије, један је од закључака Међувладиног панела УН-а за климатске промене (IPCC). Све мање квалитетних усева за производњу хране и помор стоке због последица екстремних врућина само су неки од катастрофалних сценарија који би до 2050. могли угрозити прехрамбени систем, с обзиром на загревање планете на којој живиимо. Такав би сценарио резултирао вишим ценама и у опасност од глади довео би додатних 80 милиона становника.
Посебно се упозорава на производњу хране и опскрбу становништва храном у релативно скорој будућности. Глобална производња хране и даље је у порасту, али не расте тако брзо као у прошлости.
Ако нешто не предузмемо, будућност нам изгледа мрачно, рекла је Рејчел Безнер Kер, главна ауторка извештаја IPCC-а и научница која се бави глобалним развојем на Универзитету Корнел (САД). И упозорава да „ниједно подручје у свету неће бити поштеђено”. Научници кажу да би се најгори учинци климатских промена могли почети примећивати чим глобална температура порасте за више од 1,5 Целзијусових степени у односу на прединдустријско раздобље. Будући да се Земља већ глобално загрејала за 1,1 степен, предвиђају да би планета на којој живимо могла достићии праг од 1,5 у року од две деценије.
Недавно објављен извештај бави се бројним полеедицама климатских промена, од већих градова у којима се неће моћи живети до угрожених економија. Посебно упозорава на производњу хране и опскрбу становништва храном у релативно скорој будућности. Глобална производња хране и даље је у порасту, али не расте тако брзо као у прошлости. У минулих 60 година климатске промене већ су обуздале раст производње за око 21 посто, стоји у извештају, а истовремено потражња за више хране расте пропорционално повећању броја становника. Обилне кише, високе температуре, лошије тло, пораст броја штеточина, попут скакаваца, и мањи број корисних опрашивача (пчеле) утицаће на смањење залиха житарица. Очекује се да ће, уз сваки степен загревања приноси кукуруза, пиринча и пшенице пасти за 10 до 25 одсто.
До 2100. фарме би се могле суочити с недостатком радне снаге. Ако се не обуздају климатске промене у неким подручјима ће радници недостајати, чак, 250 дана годишње. Тропске и суптропске земље би до 2100. године могле бити суочене с губитком до 22 милијарде долара годишње у млечној индустрији и око 38 милијарди долара у производње говедине јер ће топлотни стрес проредити стада. Притом би највише страдала врућа и влажна подручја – Сахел (гранична зона у Африци између Сахаре на северу и плоднијег Судана на југу). амазонски басен и југоисточна Азија. „С обзиром на то да живим на Филипинима, видим да тропски циклони, поплаве и суше резултирају озбиљним недостатком квалитетне хране на столу, рекао је Родел Ласко, један од аутора”. Он истиче да су „највише погођени најсиромашнији сектори друштва”.
Утицај глобалног отопљења није ограничен само на копнене делове. Топлотни таласи у обалским подручјима, закисељавање океана, слана вода која продире у слатководне области и штетно цветање алги узимају данак и уништавају рибу и остале становнике подморја. На конзумацију рибе у свету тренутно отпада око 17 посто глобалне потрошње меса и предвиђа се њен пораст. Но глобални риболовни приноси пали су за 4,1 одсто због климатских промена између 1930. и 2010. године. Нека подручја, попут Северног мора и око Пиринејског полуострва бележе губитке и до 35 посто, а стручњаци очекују наставак тог тренда с обзиром на глобални пораст температура.
С обзиром на смањење производње хране, исхрана становништва глобално ће постати већи проблем. „Kада упозоравамо владе на угроженост усева, оне нас обично упућују на технике зелене револуције коришћења ђубрива, машина и великих монокултура, које могу повећати производњу”, каже Оливије де Шатер, копредседавајући Међународног панела стручњака за одрживе прехрамбене системе, који није суђеловао у изради извештаја. Истиче да „то очигледно није пут напретка”. У извешштају се истиче да би се могле применити пољопривредне методе које коегзистирају с природом, што би повећало производњу хране. Kао примјер се наводи агрошумарство – пракса садње усева између дрвећа или у заједничким друштвеним вртовима.
Позитивну разлику учинило би смањено конзумирање месних и млечних производа. Но кључно је обуздати климатске промене, слажу се стручњаци IPCC-а. „Настави ли наша планета да се загреава изнад два Целзијусова степена, компромис ће бити болнији”, упозорава Родел Ласко.
(Извор Зимо)
