БИЋЕ СЕ ХРАНИ ФОСИЛИМА

Изгледа чупаво и живи на дну океана.

На дну средишњег дела Арктичког океана, које је прекривено ледом и удаљено од било какве обале, јако је тешко пронаћи било какав извор хране. Kада научници на том подручју скупе узорке језгра морског дна, обично извуку гомилу блата у којем се налази само неколико организама видљивих голим оком. Но, 2011. године су у једноме узорку пронашли нешто што наликује на морског „поларног медведа”, како је то биће описала студенткиња која га је уочила.

Kада су се научници 2016. вратили на исто место са светлима и камерама, пронашли су на врху угаслог подморског вулкана подручје које је готово потпуно било прекривено сунђерима. И остали су у шоку јер нису знали чиме су се ова бића могла хранити.

„Оно што је изгледало као бело крзно, заправо је било део сунђера. На овоме подручју можете на сваком квадратном километру наћи једну спужву. Тако да смо помислили како се ради о великој случајности што смо налетели на ту животињу”, рекла је морска биолошкиња Антје Боетиус из Института Алфред Вегенер у Немачкој.

Чиме се ти сунђери хране?

Kада су се научници 2016. вратили на исто место са светлима и камерама, пронашли су на врху угаслог подморског вулкана подручје које је готово у потпуности било прекривено сунђерима. И остали су у шоку јер нису знали чиме су се ова бића могла хранити, пише National Geographic. Испоставило се да су се морске спужве гозбиле фосилизованим остацима некадашње колоније цевастих црва; што значи да је ово први пут да је пронађена животиња која се храни фосилима. Наиме, спужве су врло једноставне, али успешне животиње. Немају мишиће, живце, органе. Но, имају једну особину која им помаже да се прилагоде и преживе у широком распону окружења – ослањају се на помоћ микроба.

Оне у својим шупљикавим телима угошћују различите заједнице микроба, као што су бактерије, микроалге и археје. Ови микроби могу значајно допринети метаболизму свог домаћина; што се испоставило да је случај и код ових арктичких сунђера.

Симбиоза с бактеријама

Већина спужви на том подручју (Langseth Ridge) су бактериоспужве, односно значајан постотак њихове микробне популације чине бактерије. Показало се да су бактерије које насељавају ове сунђере кључне за њихову чудну исхрану. Некада давно, пре више хиљада година, те вулканске подводне планине биле су активне. Таква хидротермална подручја олакшавају развој екосистема, чак и у тамним, хладним водама при чему су и настале колоније цевасти црва.

Kако су спужве проводиле много времена хранећи се фосилима цевастих црва, вероватно је дошло до размножавања симбиотских бактерија које су им помагале у варењу хране. Одрасле спужве су затим пренели овај врло прилагођен микробиом на следећу генерацију.

Kад су подморске планине постале неактивне и охладиле се, изумрли су и околни екосистеми остављајући за собом своје фосилне остатке. А спужве се сада могу њима хранити уз помоћ својих микроба, наводи Science Alert. „Стварно је невероватно то да ови сунђери користе изворе хране који нису пробављиви другим организмима. То потврђује ранија открића да симбиоза с бактеријама омогућује велику флексибилност у набавци хране”, казао је морски еколог Јаспер де Гиј са Универзитета Амстердам.

Однекуд стигле ларве

Поставља се питање како су спужве, за које се чини да се скоро уопште не крећу, успеле на овоме подручју доћи до ове гозбе фосилизованих црва. Морски биолог Аутун Пурсер из Института Алфред Вегенер сматра да су на то место стигле као ларве: „Постоје колоније сличних сунђера у јужним норвешким водама, тако да је могуће да су ларве дошле отуда. Неке од њих су запеле на врху и неочекивано затекле обиље хране.”.

Kако су спужве проводиле много времена хранећи се фосилима цевастих црва, вероватно је дошло до размножавања симбиотских бактерија које су им помагале у варењу хране. Одрасле спужве су затим пренели овај врло прилагођен микробиом на следећу генерацију након што су из својих тела родиле нове генетски идентичне сунђере.

Спужве се, такође, могу размножавати и полно, али ларве може однети морска струја, што је ризичан фактор ако живите у негостољубивом подручју. Истраживање под насловом Giant sponge grounds of Central Arctic seamounts are associated with extinct seep life објављено је у часопису Nature Communications.