Према прорачунима немачких и холандских истраживача, ниво воде у Каспијском мору ће до 2100. године бити за 9-18 метара нижи него сада, а површина морског басена ће се смањити за 23-34 одсто, што ће проузроковати бројне проблеме у екологији, економији и политичкој стабилности региона.
Док су многе земље широм света забринуте због пораста нивоа мора, више од 100 милиона људи који живе у прикаспијском региону суочавају се са супротним проблемом – драстичним падом нивоа Каспијског мора, упозоравају научници. Резултати истраживања објављени су у часопису Nature Communications Earth&Enviromment. У географском смислу, није реч о мору већ о највећем језеру на свету површине 371 хиљаду квадратних метара. Међутим, оно сваке године постаје све мање. Од деведесетих година ниво Каспијског језера опада за неколико сантиметара годишње.
Немачки научници са Гисенског и Бременског универзитета су заједно са холандским геологом Франком Веселингом из одељења за науке о Земљи Универзитета у Утрехту израдили предиктивни модел измене нивоа Каспијског мора до краја 21. века. Са чиме ће се суочити планета?
Према прорачунима немачких и холандских истраживача, ниво воде у Каспијском мору ће до 2100. године бити за 9-18 метара нижи него сада, а површина морског басена ће се смањити за 23-34 одсто, што ће проузроковати бројне проблеме у екологији, економији и политичкој стабилности региона.
„Поређења ради, уколико ниво Северног мора падне за два или три метра, приступ лукама као што су Ротердам, Хамбург и Лондон биће отежан. Рибарски бродови и контејнерски гиганти суочиће се са потешкоћама, а све земље света – са огромним проблемима. Овде говоримо о паду од најмање девет метара, у најбољем случају. У најгорем случају пад ће износити 18 метара и Каспијско море ће изгубити више од трећине своје површине”, изјавио је Веселинг.
Према мишљењу научника, ниво ограничених водених површина као што је Каспијско море, одређује се деликатном равнотежом између падавина и отицања воде, с једне стране, и испаравањем с површине, с друге стране. У случају Каспијског мора, они објашњавају пад нивоа мора повећаним испаравањем и губитком морског леда у зимском периоду. Ти процеси су повезани са општим повећањем суше у региону Медитерана и централне Азије.
Аутори наводе још проблема који би могли да се погоршају у вези са падом нивоа мора. Како су рекли, то би могло да утиче на јединствене екосистеме и њихове птице селице, белуге и каспијске фоке, које одгајају своје младунце на леду на северу Каспијског мора. Исушивање најплићег северног дела басена довешће до истребљења популације фока.
(Wikipedia/Redgeographics)
Научници упозоравају да изузетно непријатне последице очекују и милионе људи који живе на обалама мора и река које се уливају у њега. Ти проблеми би, према њиховим речима, могли да погоршају политичке тензије у ионако нестабилном региону. Земље које деле акватериторију Каспијског мора – Азербејџан, Русија, Иран, Туркменистан и Казахстан, мораће да закључе нове споразуме о границама и правима на риболов.
„Такав аспект климатских промена, попут пада нивоа језера, може да буде погубан као и глобални пораст нивоа мора. Потребна је моментална и координисана акција да би се надокнадило изгубљено драгоцено време. Каспијско море које се смањује могло би да буде пример решења проблема и да подстакне сличне акције у другим регионима”, пишу аутори истраживања у свом чланку.
С тим у вези, научници позивају на стварање међународне групе за језера која нестају, под покровитељством Програма Уједињених нација за животну средину која би координисала решење тог проблема.
(Извор Спутњик)
