Код већине паса боја очију повезана је са нијансом крзна, односно длаке. Међутим, како то није случај и са сибирским хаскијем, њихове продорно плаве очи већ дуго су права енигма за научнике.
Тек недавно, истраживачи из Бостона, са департмана за биомедицину Embark Veterinary успели су да ДНК анализом открију прави узрок ове појаве. Наиме, њихов тим, на челу са Адамом Бојком са Ветеринарског факултета Универзитета Корнел у Бостону, установио је повезаност између псећег хромозома 18 (CFA18) (посебно важног за развој очију код сисара), који носи тандемску дупликацију у близини ALX4 гена и плавих очију, карактеристичних за сибирског хаскија.
Када су у питању људи, аутори наводе
да се плаве очи добијају генетичким
варијацијама између пара гена HERC2
и OCA2. Они такође додају да у очима
хаскија заправо не постоји плави пигмент
већ да утисак плаветнила оставља начин
на који светлост улази и излази из ока.
Ипак, ова врста није једина. Испоставило се да и аустралијски овчари неретко из истог разлога имају плаве очи као и то да код неких других тестираних паса, наведена дупликација није имала никаквог утицаја. Тако су истраживачи дошли до закључка да гени нису једини који утичу на боју, већ да одређеног удела имају и други, средински фактори.
Аустралијски овчар (Википедија)
Када су у питању људи, аутори наводе да се плаве очи добијају генетичким варијацијама између пара гена HERC2 и OCA2. Они такође додају да у очима хаскија заправо не постоји плави пигмент већ да утисак плаветнила оставља начин на који светлост улази и излази из ока. Како би сликовитије дочарали ову појаву, истраживачи је пореде са небом које изгледа плаво иако остатак космоса заправо уопште није.
Студија објављена октобра ове године у часопису PLOS Genetics, уједно је и најопсежнији рад када је у питању испитивање псећих гена с обзиром да је тим са департмана за биомедицину Embark Veterinary из Бостона, располагао огромном базом података. Наиме, преко 6.000 власника паса добровољно је за потребе истраживања слало путем интернета информације о ДНК анализи свог пса, њиховим особинама, како генетским тако и оним другим, насталим под утицајем разних спољашњих фактора и слике паса на основу којих је било могуће упоређивати ДНК анализу и боју очију.
Иста компанија управо је и произвођач ових ДНК тестова за псе, помоћу којих власници могу сами утврдити расу свог љубимца и, уколико је у питању мешанац, тачно процентуално изражено колико које расе носи у себи и од којих болести може потенцијално оболети. Велики број власника у Америци, који су купили овај тест пристали су да добијене резултате приложе за потребе истраживања. Зато аутори и наводе као једну од највећих вредности овог рада сарадњу са власницима љубимаца, који су, шаљући ове податке обезбедили огромну базу података на основу које су истраживачи даље испитивали порекло плавих очију како код чистих, расних хаскија тако и код мешанаца и добили врло прецизне и проверљиве резултате.
Оваква врста сарадње убудуће би могла у многоме да олакша посао истраживача и значајно унапреди сама истраживања, не само на животињама већ и на људима.
(Анђела Мрђа, ЦПН)
