Студија открила забрињавајуће стање: тло брже пропада него другде у Европској унији.
Kада је тло здраво, оно чува и одводи воду. На њему се узгаја 95 посто хране коју конзумирају људи, а када се догоди деградација тла, темељни животни процеси који се у њему одвијају не могу исправно функциониаати. У неким деловима Средоземља тло брзо пропада, а земља се претвара у пустињу брже него било где другде у Европској унији, показала је нова анализа. Стручњаци упозоравају да је комбинација неодрживих начина третирања земљишта и климатских промена исцрпила ограничене ресурсе до критичне точке.
Плитка тла посебно су осетљива на продор морске воде, ерозију, сушу и пожаре. Заправо, у овом подручју већ је уочена највиша стопа ерозије у ЕУ и истовремено најнижа количина органске твари у тлу.
Недавна публикација Европске комисије о здрављу земљишта показала је да до 70 посто тла у земљама ЕУ губи способност пружања кључних еколошких функција, пише портал Science Alert. Плитка тла посебно су осетљива на продор морске воде, ерозију, сушу и пожаре. Заправо, у овом подручју већ је уочена највиша стопа ерозије у ЕУ и истовремено најнижа количина органске твари у тлу. У међувремену, густа насељеност резултирала је изградњом нових великих бетонских и асфалтних улица и онечишћењем тла тешким металима и пестицидима.
Kада је тло здраво, оно чува и одводи воду. На њему се узгаја 95 посто хране коју конзумирају људи, а када се догоди деградација тла, темељни животни процеси који се у њему одвијају не могу исправно функционисати. Деградација тла је погоршање неких или свих својстава тла чиме оно постаје мање погодно или је скроз неупотребљиво за производњу хране.
Познато је да мрави и глисте помажу у регулацији храњивих твари под земљом, а њихово деловање подупире сам интегритет тла. Јесу ли се ове приземне заједнице промениле због људског деловања? И како то утиче на њихово окружење?
Деградација се јавља и као последица погоршања физичких, хемијских и биолошких својстава тла, а резултира збијањем, салинизацијом, ацидификацијом, онечишћењем тла, губитком тла због ерозије, губитком органске твари тла, смањеном биолошком разноликошћу или дезертификацијом. Средоземље је одувек цењено подручје због парадајза, грожђа и маслина, но такву је драгоцену здраву храну и начин њене производње све теже одржати.
Упркос томе спроведено је врло мало истраживања о факторима који потенцијално придоносе деградацији тла у средоземној области. Многе раније студије фокусиране су на деградацију тла услед ерозије, а само су неке разматрале и учинке биолошке деградације. Познато је да мрави и глисте помажу у регулацији храњивих твари под земљом, а њихово деловање подупире сам интегритет тла. Јесу ли се ове приземне заједнице промениле због људског деловања? И како то утиче на њихово окружење? На то питање аутори истраживања немају одговоре и тврде да им понестаје времена да их пронађу.
Суше су у Средоземљу све чешћа појава још од педестеих гпдина прошлог века и већ су присилиле неке пољопривреднике да напусте своју земљу, рескирајући дезертификацију, а она може повећати могућност чешћих шумских пожара. „Промене у пољопривредним системима, заједно с осталим променама у коришћењу земљишта, резултирају критичним количинама губитка станишта”, истичу аутори. Ова сазнања посебно су забрињавајућа јер медитеранско подручје карактерише изванредна биолошка разноликост с великим бројем ендемских врста.
У новој студији, првој која је проучила и сажела податке о стању тла у европскоме делу Средоземља, истиче се да још не постоји посебно законодавство ЕУ које штити рурална тла од урбанизације. Проблемом заслањивања тла не баве се ни посебне политике ЕУ, упркос томе што је студијом утврђено да оно представља велику претњу. „Уочили смо општи недостатак редовиих системских процена медитеранског тла и формалних овлашћења која би омогућиле прикупљање и синтезу доступних информација”, кажу аутори студије објављене у научном часопису Science of the Total Environment.
(Извор Зимо)
