ЕКОСОФИЈА

СЕКС СКРАЋУЈЕ ЖИВОТ

Спајање у облику срца – зелени је мужјак (Википедија)

Спајање у облику срца – зелени је мужјак (Википедија)

У царству водених књица, блиских сродника вилиних коњица, нагон за парењем не пресахњује до смртног часа! А мужјак и женка се спајају у облику срца.

Претерани секс скраћује живот. Ако сте помислили да је то изговорио неки савремени научник, погрешили сте. Исказ који смо навели познат је готово 24 столећа, а изрекао га је, главом и брадом Аристотел, најсвестранији и најученији старогрчки философ. Мудрац коме приписују да је утемељивач науке: „Аристотел је био први научник у историји… (и) сваки научник му дугује”, записано је у „Енциклопедији Британици”.

Али ни он није могао знати да у царству водених коњица, блиских рођака вилиних коњица, нагон за размножавањем никада не пресахне. Ни до смртног часа! Истраживачи са Универзитета Лидс (Енглеска), које је предводио др Кристофер Касал, тек недавно су то су установили. Како?

Иако свој кратки живот скончају
најдуже за једну седмицу након
доласка на језерце, број полних
сношаја се никако не смањује!

Обележили су више од хиљаду јединки небеско плаве боје (азурна) које су настањивале једно језерце у Хемпширу и две године су кроз двогледе из близине посматрали како се понашају у полном сношају. После проучавања мноштва прикупљених података, речени предводник је саопштио да се ови инсекти паре малтене до угинућа, без обзира на последице.

Спојени 30 минута

Нема никаквог утицаја ни колико су то пута урадили, подсећа енглески научник, иако свој кратки живот скончају најдуже за једну седмицу након доласка на језерце. Број полних сношаја се никако не смањује!

Водени коњиц (Википедија)

Женке своја јајашца расејавају унаоколо и чим се појаве, мужјаци нестрпљиво почну да их салећу да се споје, уз неизбежни међусобно обрачунавање у којем се нимало не обазиру шта ће бити са изабраницом. Кад се обави спаривање, женке праћене успешним мужјацима положе оплођена јајашца и одлете да створе нова за следеће парење. Колики су изгледи да ће наћи мужјаке за парење?

Бесомучна јурњава за спаривањем
траје до саме смрти. Сваки плати
свој сексуални данак, а дуже
поживе издржљиве јединке способне
да оставе потомство.

Нећете поверовати, готово су стопостотни: сваки пут кад расеју јајашца, ови се појаве и спаре се. Чак и старије јединке. Постотак мало покваре слабији мужјаци који се теже докопају женке. Али парење нема никакве везе са старошћу: и млађи и старији инсекти су подједнако успешни. Не утиче ни колико су се пута пре тога парили, настављају истом стопом и брзином све до угинућа!

Налаз је изненађујући, јер донекле противречи Аристотеловој тврдњи која је нашла чврсто упориште у савременој биологији: женке и мужјаци излажу се опасности, жртвују исхрану и расипају много енергије док упражњавају полни сношај. Бесомучна јурњава за спаривањем код водених коњици траје до саме смрти. Сваки појединачно плати свој сексуални данак, а дуже поживе издржљиве јединке способне да оставе потомство.

Навике у парењу олакшавају истраживачима да изучавају азурне водене коњице. Мужјак и женка, наиме, телашца спајају у облику срца, остајући у том положају тридесет минута. Ни након тога се одмах не раздвајају, мужјак остаје чврсто приљубљен уз женку још деведесет минута све док она на пронађе место за полагање оплођених јајашаца.

Нападају колибрије

Поступак парења је, према речима Кристофера Хасала, изванредан узорак за дубље научне увиде у понашање не само водених и вилиних коњица, већ и осталих инсеката битних за јавно здравље, попут комараца и цеце мува. Да би се подробно схватило како се понашају у дивљини, неоходно је проучити њихово размножавање, одрастање и старење.

Зато су у претходним истраживањима енглески научници узимали из ножица водених коњица ДНК да установе јесу ли родитељи оставили ваљано потомство. Азурни водени коњици настањују све континенте, осим Антарктика, и све крајеве Велике Британије, изузев северне Шкотске.

Ситније су грађе од својих сродника (дугачки 33 милиметара), вилиних коњица, а припадају истом реду инсеката (Ordonata). Живот започињу као ларве, својеврсне водене нимфе, касније се преображавају у одрасле инсекте способне да се размножавају.

И вилини и водени коњици су веома прождрљиви грабљивци, ловећи малене рибе, остале инсекте и пуноглавце још у стадијуму ларве. Одрасле летеће јединке гутају комарце, а поједине чак нападају колибрије.

Стефан Вукашин

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

Оставите коментар