Истраживачи из МИТ-ија предлажу да силицијумски штит око Земље, отприлике величине Бразила, буде сачињен од „свемирских мехурића”.
Тим истраживача из Масачусетског института за технологију (МИТ) истражује радикалну методу за сузбијање ефеката климатских промена. Како су навели у саопштењу за медије, предлажу да се користи флота „свемирских мехурића”, површине Бразила, која ће из свемира да одбија сунчеву светлост од Земље. Док неки научници упозоравају да је геоинжењеринг опасно скретање пажње са правих решења потребних за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, други тврде како морамо да узмемо у обзир све опције. Ту долазе свемирски мехурићи тима из МИТ-ија.
Уместо убризгавања честица у Земљину атмосферу, њихова приступ би одбијао сунчеву топлоту из свемира, далеко од наше атмосфере. Истраживачи проучавају могућност позиционирања штита направљеног од „свемирских мехурића” у Лагранжовој тачки 1.
Метода тима из МИТ-ија је нови облик соларног геоинжењеринга, који је пројектован тако да се сунчева светлост одбија из свемира, како би се Земља охладила и како би се спречиле најгоре последице климатских промена. Најшире проучавана техника соларног геоинжењеринга укључује убризгавање рефлектујућих честица аеросола у горњу атмосферу. Међутим, потенцијални негативан утицај такве методе још није у потпуности схваћен, што значи да је далеко од тога да се на то рачуна као одрживу опцију.
Приступ научника из МИТ-ија био би мало другачији. Уместо убризгавања честица у Земљину атмосферу, њихова приступ би одбијао сунчеву топлоту из свемира, далеко од наше атмосфере. Истраживачи проучавају могућност позиционирања штита направљеног од „свемирских мехурића” у Лагранжовој тачки 1, која је релативно стабилна орбитална тачка у свемиру, где се гравитационо привлачење Земље и Сунца изједначава. Свемирски телескоп Џејмс Веб, на пример, налази се у Лагранжовој тачки 1.
Као површина Бразила
Највећа препрека за ову методу је без сумње у логистици. Научници са МИТ-ија претпостављају да би штит од мехурића морао бити отприлике величине Бразила. И верују да би мехурићи могли бити произведени у свемиру, смањујући све трошкове лансирања. Тренутно експериментишу у лабораторији са „свемирским мехурићима” направљеним од силицијума. У саопштењу за јавност објаснили да су у „прелиминарним експериментима успели да надувамо мехур од танког филма на притиску од 0,0028 атмосфера и да га одржимо на око 50 степени Целзијуса испод нуле (да бисмо апроксимирали свемирске услове нултог притиска и близу нуле). температура”.
Да ли би соларни геоинжењеринг могао да послужи као сплав за спасавање човечанства? Оно што је најважније, истраживачи са МИТ-ија су такође написали да би њихово соларно геоинжењеринг решење било „потпуно реверзибилно”, што вероватно значи да би мехурићи могли брзо да пукну ако откријемо да имају нежељени ефекат на нашу планету.
Лако се уклањају
Ово је веома важно, јер тек треба да у потпуности схватимо сву сложеност самих климатских промена, а камоли метода геоинжењеринга. У интервјуу за магазин „Дискавери” Линда Шнајдер, међународна стручњакиња за климатску политику, упозорава да „чак и наше разумевање климатских промена које тренутно изазивамо ненамерно, још има ограничења, посебно када су у питању утицаји у будућности. Наше разумевање шта би се десило ако бисмо намерно манипулисали климом на глобалном нивоу је још мање.”
Потребно је, наравно, више истраживања, упркос чињеници да су „свемирски мехурићи” на папиру сигурнији облик соларног геоинжењеринга. Међутим, ако најгори ефекти климатских промена ипак постану стварност, као што ће вероватно постати како ствари стоје, овај предлог би могао да послужи као витални сплав за спасавање човечанства.
(Извор РТС)
