Антарктички микроби којипрождиру гориво могли би помоћи у уклањању пластике.
Група аргентинских научника користи микроорганизме пореклом са Антарктика да би се у нетакнутим пространствима белог континента почистило што више онечишћења које настаје од горива или од пластике. Раније студије су показале да микроби у тлу и у океанима широм света еволуирају тако да могу јести пластику.
Аргентински истраживачи користили су сићушне микробе који једу отпад, креирајући тако природан систем чишћења загађења узрокованог дизелом који се користи као извор електричне енергије и топлоте за истраживачке базе на залеђеном Антарктику.
Одраније се зна да постоје микробни ензими који разграђују пластику, а често се налазе у бактеријама на депонијима смећа и сличним местима препуним пластике. Претходним истраживањима скенирано је више од 200 милиона гена пронађених у ДНК узорцима узетим из околине и пронађено је 30.000 различитих ензима који могу разградити десет разних врста пластике. Аргентински истраживачи искористили су сићушне микробе који једу отпад, креирајући тако природан систем чишћења загађења проузрокованог дизелом који се користи као извор електричне енергије и топлоте за истраживачке базе на залеђеном Антарктику.
Тај је континент заштићен Мадридским протоколом из 1961. којим је прописано да се мора одржати у нетакнутом стању. Истраживање о томе на који би начин микроби могли бити од користи када је посреди пластични отпад, материјал је за проучавање и већих проблема у околини.
Домаћи микроорганизми
„У овом раду смо користили потенцијал домаћих микроорганизама – бактерија и гљивица које настањују антарктичко тло, чак и кад је оно контаминирано, а ти микроорганизми једу угљоводонике, односно нафту”, изјавио је биохемичар, др. Лукас Руберто. „Оно што је за нас контаминант, за њих може бити храна. Угљоводоници су органска једињења састављена једино од атома угљеника и водоника и налазе се на бројним местима, укључујући сирову нафту и природни гас. Ова врста микроорганизама у суштини једе једињења слична нафти и користи их као гориво. Слични микроорганизми су већ одиграли важну улогу у разграђивању нафтних мрља, попут оне у Мексичком заливу 2010. године.”
Лукас Руберто је у децембру с колегама научницима отпутовао у Карлини, једну од шест сталних аргентинских база на Антарктилу, при чему је био присиљен проћи и карантин да би се спречио потенцијални пренос коронавируса на овај континент, на којему је раније ипак дошло до изолованих случајева заразе.
Биоремедијација или чишћење
Чланови његовог тима обавили су биоремедијацију, а ради се, између осталог, о чишћењу тла загађеног дизелом, при чему се користе аутохтони микроорганизми и биљке те се тако уклања око 60 до 80 посто онечишћења. Др Руберто је казао да су чланови његовог тима микробима помогли азотом, влагом и проветравањем да би им оптимизовали услове деловања. „У основи тиме постижемо да микроорганизми, уз врло мален утицај на околину, биолошки смање количину загађивача”, објаснио је аргентински научник.
Он и колеге почели су истраживати на који би начин микроби могли придонети чишћењу пластичног отпада и другде у свету. И горива и пластика су полимери, дакле, молекули састављени од дугих ланаца углавном угљеника и водоника. „Један од наших овогодишњих пројеката бави се потрагом за аутохтоним микроорганизмима способнима за разградњу пластике”, казала је Натали Бернард, биохемичарка и специјалисткиња за биоразградњу пластике.
„Откријемо ли да се пластика доиста успешно разграђује, у следећем кораку би требало да схватимо на који се начин то одвија да бисмо дугорочно пронашли начин биотехнолошког процеса разградње полимера на овако ниским температурама”, закључила је поменута научница.
(Извор Индекс)
