Брижни су очеви, грабљивци умиљатог изгледа, али су угрожени човековим делањем.
Број им се смањује због девастације станишта и људског деловања на морском дну. Расту у очевом трбуху, лоши су пливачи и свако им око гледа засебно. Морски коњићи, грабљивци умиљато изгледа, показатељи су здраве морске околине. Може се уочити већ на неколико метара од пливачке зоне, често репом обавијеним око морског биља да га не би однеле струје. Лош је пливач, па се од нападача брани мимикријом. Пливају помоћу малог леђног пераја и управо тада их је најлакше приметити.
То је једина животиња код које мужјак носи и одржава потомство након што женка положи јајашца у његов тоболац. Ново истраживање открило је да се бебе морских коњића развијају у трбушној врећици налик људској материци.
Налазе се у близини морских струја које им осигуравају довољну количину планктона. Храна се ситним рибама, рачићима и ларвама, а пошто немају развијен и систем за варење морају стално јести. Kада им је оброк доступан, хитро га зграбе или са удаљености од три сантиметра усисају. Kретање плена прате тако што померају једно око независно од другог, тако не одају своје присуство. То је једина животиња код које мужјак носи и одржава потомство након што женка положи јајашца у његов тоболац. Ново истраживање открило је да се бебе морских коњића развијају у трбушној врећици налик људској материци.
Угрожена врста
Морски коњић је заштићена врста према Вашингтонској конвенцији из 1975. Широм света их хватају за акваријуме, трофеје, у религијске, чак и прехрамбене сврхе. У Средоземном мору је изложен знатном смањењу бројности што би му могло угрозити опстанак, наводи се у документу Међународне организације за очување природе (IUCN).
Светска организација за заштиту природе (WWF) недавно је позвала на укидање великих порескних олакшица на гориво за риболовачке алате у активностима које одударају од циљева постављених у стратегији ЕУ о биолошкој разноликости којом се жели заштитити најмање 30% копна и мора. Резолуцијом Европског парламента из 2017. о улози туризма повезаног с рибарством, настоји се да се риболов учини одрживим и мора здравијима, а сектор укључи у алтернативне активности као што је еколошки туризам.
Дуг и кратак кљун
Европски парламент у јулу је из буџета Европске уније одобрио 6,1 милијарди евра за развој одрживе плаве привреде и очување рибарских заједница за раздобље 2021- 2027. Циљ Европског фонда за поморство, рибарство и аквакултуру (EMFAF) јесте да се подстакну државе чланице на стварање одрживог риболова и аквакултуре и да заштите и обнове морску биоразноврсност.
Морски коњић, осим што представља једну од најдражеснијих животињица подморског света, показатељ је здраве водене околине и још један битан чинилац за одржавање равнотеже екосистема у којем обитава.
Узимајући у обзир циљеве Зеленог плана, еуропосланици су се сложили да је 30 посто новца потребно наменити за борбу против климатских промена. Виша температура мора подразумева више алги које одумирањем на дну стварају наслаге. Бактерије их разлажу па долази до стања аноксије – недостатка кисеоника. Ако се то догоди на подручју где пребивају морски коњићи, цела популација нестаје.
Морски коњић, осим што представља једну од најдражеснијих животињица подморског света, показатељ је здраве водене околине и још један битан чинилац за одржавање равнотеже екосистема у којем обитава. У Јадранском мору, на пример, живе две врсте – дугокљунић и краткокљунић. Задржавају се у приобалном појасу и највише бирају песковито-каменита дна обрасла ливадама морске траве и алгама. Виђају се на дубинама од 1 до 15 метара.
Уколико их уочите, нипошто их не вадите из мора јер том приликом удахну ваздух који не могу избацити.
(Извор Зимо)
