Колико год звучало контрадикторно, он је повећао укупно загревање од угљен-диоксида између 15% и 50%, наводе истраживачи. Неке аеросоли, односно ситне честице у ваздуху попут чађи, апсорбују топлоту.
Мада неки наводе да глобално отопљење има свој узрок у природним појавама, научна заједница сматра да су климатске промене узроковале људске активности, односно да су главни проблем гасови „стаклене баште”. У свему томе постоји један занимљив парадокс. Изгарањем угља или бензина ослобађају се гасови који утичу на глобално отопљење, али и честице које рефлектују сунчеву светлост и заправо хладе нашу планету, умањујући на тај начин ефекат загревања.
Сада се са све бољим технологијама прочишћавања гасова из индустријских погона и контроле онечишћења смањује количина ове штетне измаглице – али и њене заштите. Научници су помоћу анализе сателитских података установили да је климатски утицај глобалног онечишћења ваздуха опао до 30% у односу на износ из 2000. године. Иако се ради о доброј вести за околину и људско здравље, јер су аеросоли одговорне за неколико милиона смртних случајева годишње, то је донекле лоша вест за глобално отопљење.
Технологије за чишћење или уклањање овог загађења полако су се прошириле из Северне Америке и Европе у земље у развоју. На пример, загађење ваздуха у Kини се почело смањивати 2010, а међународна ограничења за бродско гориво богато сумпором уведена су тек последњих неколико година.
Наиме, колико год звучало контрадикторно, чишћи ваздух је повећао укупно загревање од угљен-диоксида између 15% и 50%, наводе истраживачи. Неке аеросоли, односно ситне честице у ваздуху попут чађи, апсорбују топлоту. Али рефлектирајуће честице сулфата и нитрата имају учинак хлађења. Ове загађујуће честице су у атмосферу током низа година стизале из гасова издувних цеви аутомобила, бродских димњака и димњака електрана.
Технологије за чишћење или уклањање овог загађења полако су се прошириле из Северне Америке и Европе у земље у развоју. На пример, загађење ваздуха у Kини се почело смањивати 2010, а међународна ограничења за бродско гориво богато сумпором уведена су тек последњих неколико година. Нова студија, која би требала бити објављена следећих неколико месеци у часопису Atmospheric Chemistry and Physics, донекле се базира на прошлогодишњим климатским проценама Уједињених нација, у којима је пад износа аеросоли у еверној Америци и Европи видљив, али такви нису јасни глобални трендови.
Стога су климатолог Јоханес Квас са Универзитета Лајпциг и колеге одлучили да додатно анализирају податке са два Насина сателита, Terre и Aque, који су у погону од 1999. и 2002. године. Сателити су показали повећање инфрацрвене топлоте коју заробљавају гасови „стаклене баште”, али и пад рефлектоване светлости, пише Science. „Модели показују да је за то делимично одговорно смањење аеросоли. Врло је тешко пронаћи алтернативне узроке”, изјавио је Венкаташалам Рамасвами, руководилац Лабораторије за геофизичку динамику флуида Националне агенције за истраживање океана и атмосфере САД (NОАА).
Истраживачи су затим анализирали податке са два инструмента на Terre-и и Aque-и који бележе замагљеност неба, а тиме и његово оптерећење аеросолима. Од 2000. до 2019. дошло је до јасног смањења измаглице над Северном Америком, Европом и источном Азијом, иако је наставила да расте над Индијом која зависи од угља. Научници су у току истраживања открили још једну добру страну загађујућих аеросоли. Осим што рефлектују светлост, аеросоли такође мењају форме наоблачења. Честице онечишћења смањују величину капљица у облацима и повећавају њихов број, због чега облаци постају рефлективнији.
Јоханес Квас и сарадници открили су смањење концентрације капљица у облацима у истим подручјима где се смањила количина аеросоли. „Тешко је рећи колико је пад рефлективности подстакао недавно загревање”, додао је атмосферски физичар Стјуарт Џенкинс са Универзитета Оксфорд, који такође проучава опадање количине аеросола. С њим се слаже климатолог Јан Цермак из Технолошког института у Kарлсруеу у Немачкој.
„Без обзира на тачан износ доприноса чишћег ваздуха глобалном отопљењу, он ће сигурно расти како се квалитет ваздуха буде побољшавао широм света. Но то не значи да треба да наставимо са загађењем јер нечисти ваздух убија људе. Потребан нам је чист ваздух, у то нема сумње. Зато неопходно удвостручити напоре да се гасови ,стаклене баштеʼ смање”, истиче Цермак. Пензионисани климатолог НАСА, Џејмс Хансен, сматра да би решење могло бити и соларно геоинжењерство, контроверзна идеја подизања честица сулфата у стратосферу и стварање рефлектујуће измаглице.
(Индекс)
