EKOSOFIJA

KAD INSEKTI UTIHNU

Pexels/Tinthis Clemant

U svetu se broj od 1990. godine smanjio za 25 procenata, rezultati su globalne studije objavljene u časopisu Science.

Naučnici angažovani u istraživačkom procesu ukazuju na to da je ovaj pad zabrinjavajući, dok su okolnosti u Evropi okarakterisane kao šokantne. Ukupan broj insekata je 17 puta veći od ukupnog broja ljudi u svetu. Insekti su od ključnog značaja za opstanak ekosistema koji su važni za čovečanstvo.

„Ovih 25 procenata je svakako nešto što mora da nas zabrine. To je za četvrtinu manje insekata nego kada sam ja bio dete. Jedna od stvari koje ljudi uvek moraju imati na umu jeste da naša ishrana umnogome zavisi od insekata.

Oni oprašuju biljke, deo su ishrane drugih bića – poput ptica, slepih miševa i sitnih sisara – a uz to, imaju ulogu i u recikliranju prirodnog otpada. Pojedini insekti razlažu biološke strukture, što ubrzava proces raspadanja i na taj način učestvuju u obogaćivanju zemlje.

„Ovih 25 procenata je svakako nešto što mora da nas zabrine. To je za četvrtinu manje insekata nego kada sam ja bio dete. Jedna od stvari koje ljudi uvek moraju imati na umu jeste da naša ishrana umnogome zavisi od insekata, reči su Roela van Klinka iz Nemačkog centra za interdisciplinarna istraživanja biodiveziteta u Lajpcigu, jednog od stručnjaka uključenih u istraživanje.

Naučnici ukazuju i na to da insekti u određinim delovima sveta nisu dovoljno istraženi, pa tako skoro i da nema podataka iz Južne Amerike, Južne Azije ili Afrike.

Urbanizacija i nekontrolisano uništavanje staništa u ovim sredinama, sasvim sigurno, dodatno će umanjiti populaciju insekata.

Rezultati do kojih smo došli sugerišu da je širenje gradova loše za insekte, jer se tako ugrožavaju njihova prirodna staništa – to i nije neka nauka, ističe Van Klink i posebno upozorava na uništenje Amazonije: „Uopšte se ne postavlja pitanje da li je to loše za insekte i za sve druge životinje tamo. Ali mi jednostavno još uvek ne posedujemo podatke sa tog područja.

Osim masovnog uništavanja staništa, nestanak insekata se objašnjava i upotrebom pesticida, a i klimatskim promenama.

Kako klima utiče na kretanje populacije insekata nije u potpunosti istraženo. Van Klink navodi da promena temperature ili obilne kiše mogu prouzrokovati smanjenje populacije jedne vrste insekata, dok istovremeno podstiču rast populacije neke druge vrste – čak i na istoj lokaciji.

Broj slatkovodnih insekata povećava se za 11 odsto svake decenije, kao posledica preduzetih akcija čišćenja zagađenih reka i jezera. Međutim, insekti iz slatkovodnih staništa čine tek 10 odsto ukupnog broja, a pritom ne učestvuju ni u oprašivanju.

On naglašava i to da je istraživanjem utvrđeno da je porast nivoa ugljen-dioksida uticao na smanjenje procenta hranljivih materija kod biljaka, što je dovelo do značajnog pada broja skakavaca u prerijama američke savezne države Kanzas. Strahuje se da bi ovo moglo da bude pravilo koje važi i za ostale delove sveta.

Analiza koja se sastojala od 166 longitudalnih istraživanja sa oko 1.700 lokacija otkrila nam je da je za određene vrste insekata karakteritičan rast populacije.

Tako se, na primer, broj slatkovodnih insekata povećava za 11 odsto svake decenije, kao posledica preduzetih akcija čišćenja zagađenih reka i jezera. Međutim, insekti iz slatkovodnih staništa čine tek 10 odsto ukupnog broja insekata, a pritom ne učestvuju ni u oprašivanju.

Ipak, saznanja o tome da postoji barem jedan deo insekata čiji se broj uvećava, a ne smanjuje, naveo je naučnike da razmišljaju pozitivno i okrenu se pronalaženju načina da se zaustavi očigledan pad broja insekata.

„Definitivno imamo mnogo razloga za zabrinutost, ali mislim da još uvek nije kasno. Umnožavanje slatkovodnih vrsta daje nadu da ćemo, ukoliko utvrdimo odgovarajuće zakonitosti, preokrenuti postojeće trendove, zaključio je Van Klink.

(Izvor Danas)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar