У свету се број од 1990. године смањио за 25 процената, резултати су глобалне студије објављене у часопису Science.
Научници ангажовани у истраживачком процесу указују на то да је овај пад забрињавајући, док су околности у Европи окарактерисане као шокантне. Укупан број инсеката је 17 пута већи од укупног броја људи у свету. Инсекти су од кључног значаја за опстанак екосистема који су важни за човечанство.
„Ових 25 процената је свакако нешто што мора да нас забрине. То је за четвртину мање инсеката него када сам ја био дете. Једна од ствари које људи увек морају имати на уму јесте да наша исхрана умногоме зависи од инсеката”.
Они опрашују биљке, део су исхране других бића – попут птица, слепих мишева и ситних сисара – а уз то, имају улогу и у рециклирању природног отпада. Поједини инсекти разлажу биолошке структуре, што убрзава процес распадања и на тај начин учествују у обогаћивању земље.
„Ових 25 процената је свакако нешто што мора да нас забрине. То је за четвртину мање инсеката него када сам ја био дете. Једна од ствари које људи увек морају имати на уму јесте да наша исхрана умногоме зависи од инсеката”, речи су Роела ван Kлинка из Немачког центра за интердисциплинарна истраживања биодивезитета у Лајпцигу, једног од стручњака укључених у истраживање.
Научници указују и на то да инсекти у одређиним деловима света нису довољно истражени, па тако скоро и да нема података из Јужне Америке, Јужне Азије или Африке.
Урбанизација и неконтролисано уништавање станишта у овим срединама, сасвим сигурно, додатно ће умањити популацију инсеката.
„Резултати до којих смо дошли сугеришу да је ширење градова лоше за инсекте, јер се тако угрожавају њихова природна станишта – то и није нека наука”, истиче Ван Kлинк и посебно упозорава на уништење Амазоније: „Уопште се не поставља питање да ли је то лоше за инсекте и за све друге животиње тамо. Али ми једноставно још увек не поседујемо податке са тог подручја.”
Осим масовног уништавања станишта, нестанак инсеката се објашњава и употребом пестицида, а и климатским променама.
Kако клима утиче на кретање популације инсеката није у потпуности истражено. Ван Kлинк наводи да промена температуре или обилне кише могу проузроковати смањење популације једне врсте инсеката, док истовремено подстичу раст популације неке друге врсте – чак и на истој локацији.
Број слатководних инсеката повећава се за 11 одсто сваке деценије, као последица предузетих акција чишћења загађених река и језера. Међутим, инсекти из слатководних станишта чине тек 10 одсто укупног броја, а притом не учествују ни у опрашивању.
Он наглашава и то да је истраживањем утврђено да је пораст нивоа угљен-диоксида утицао на смањење процента хранљивих материја код биљака, што је довело до значајног пада броја скакаваца у преријама америчке савезне државе Kанзас. Страхује се да би ово могло да буде правило које важи и за остале делове света.
Анализа која се састојала од 166 лонгитудалних истраживања са око 1.700 локација открила нам је да је за одређене врсте инсеката карактеритичан раст популације.
Тако се, на пример, број слатководних инсеката повећава за 11 одсто сваке деценије, као последица предузетих акција чишћења загађених река и језера. Међутим, инсекти из слатководних станишта чине тек 10 одсто укупног броја инсеката, а притом не учествују ни у опрашивању.
Ипак, сазнања о томе да постоји барем један део инсеката чији се број увећава, а не смањује, навео је научнике да размишљају позитивно и окрену се проналажењу начина да се заустави очигледан пад броја инсеката.
„Дефинитивно имамо много разлога за забринутост, али мислим да још увек није касно. Умножавање слатководних врста даје наду да ћемо, уколико утврдимо одговарајуће законитости, преокренути постојеће трендове”, закључио је Ван Kлинк.
(Извор Данас)
