Ова морска створења остају човеку један од најважнијих сабораца у покушају да се обузда пораст средње глобалне температуре.
Први забележен случај китолова десио се око 1000. године ове ере. Од тада је убијено на десетине милиона ових фасцинантних бића. Смањење броја негативно се одразило на подводни екосистем, али је резултовало и једном можда не толико очекиваном последицом: опао је природни капацитет за складиштење угљен-диоксида, пише Kлима101. И саме климатске промене, изазване антропогеним штетним емисијама, угрожавају китове који се одликују спосбношћу заробљавања угљен-диоксида.
Научници су седамдесетих година прошлог века открили да би на бројност морских створења могло да се примени једноставно математичко правило названо Шелдонов спектар: што је организам мањи, то га је више. Нпр. крил је милијарду пута мањи од туне, али је милијарду пута бројнији. Тај образац је у прошлости важио за сва морска створења, од најситнијих бактерија до највећих китова. Међутим, онда су дошли људи у бродовима и донели штапове, мреже, замке и харпуне у циљу изловљавања без икакве горње границе. Додатно, загадили су воду, што изливањем нафте, што неодговорним управљањем отпадом. Тиме су нарушили некадашњи фундаментални закон океана, а међу највећим страдалницима су китови.
Аутори истраживања, објављеног у новембру у научном часопису Science Advances, утврдили су да су индустријски риболов и китолов значајно изменили спектар биомасе у океанима утичући на утврђени образац бројности и величине. На најснажнијем удару су се нашли већи организми. Поврх тога, опстанак подводних створења нису угрозили само риболовци и китоловци, већ и појава за коју одговорност такође сносе људи, глобално загревање. Популација китова је смањена од 66 и 90% од првог забележеног случаја китолова до данас
Промене температуре воде, пораст нивоа мора, повећање киселости океана, отопљавање леда и несташица хране само су неке од импликација климатских промена на које китови треба убрзано да се адаптирају. Постоји суморна пројекција да су индустријски риболов и китолов од друге половине 19. века до данас имали потенцијално израженији негативан утицај на велике морске животиње, међу којима су и китови, него што ће у наредним деценијама имати промена климе. Масовно изловљавање популаризовано је око 1890. године када је океанима пливало 2,56 милиона китова. Број јединки се до 2001. смањио за готово три пута, на око 880 хиљада. Према извештају биолога, у последњих 40 година величина китова се смањивала услед стреса од заплитања у риболовну опрему. Ово би могло довести до снижене способности репродукције и повишене смртности. Разлога због којих би требало озбиљно да им се посветимо у будућности је много. Осврнућемо се само на неке.
Kитови складиште угљеник
Призор китова насуканих на плажи ретко кога остави равнодушним. Поглед на задивљујуће животиње које беживотно леже ван свог станишта растужује, али и буди радозналост посматрача поготово када дође до експлозије лешева. То се дешава услед гасова наталожених у телима китова и представља пропуштену прилику за карбонску секвестрацију. Kитови су заправо природни системи за хватање и складиштење угљеника: они кроз храну акумулирају и складиште угљеник у својим телима током читавог свог живота. Поједине јединке тешке су и до 200 тона, а просечан животни век им износи 70 година. Једна врста, арктички кит, достиже старост од преко 210 година чиме држе рекорд као најстарији сисари који тренутно насељавају нашу планету. Процењује се да један кит за живота апсорбује чак 33 тоне угљен-диоксида
Након што угину, китови тону на дно океана заједно са великом количином угљеника коју су упили за живота задржавајући је далеко од атмосфере вековима. Међународни монетарни фонд проценио је да један кит у току свог века зароби просечно 33 тоне угљен-диоксида, док једно дрво за око 100 година апсорбује око 1 тону угљен-диоксида. Огроман потенцијал китова за карбонску секвестрацију служи као један у низу аргумената зашто би требало да улажемо напоре у очување и повећање њихове популације. Kанадски и амерички истраживачи прорачунали су да би повратак броја китова на пређашњи ниво значио потонуће чак 160 хиљада тона угљеника годишње на дно океана.
Измет непроцењиве вредности
Поред апсорпције угљен-диоксида, китови током живота на индиректан начин доприносе смањењу угљен-диоксида, и то захваљујући свом измету. Њихове фекалије садрже много нутријената, укључујући фосфор, гвожђе и азот, који су од суштинске важности за раст микроскопских организама попут фитопланктона. Осим што су извор хране за многе рибе, фитопланктони претварају сунчеву светлост у хемијску енергију и троше угљен-диоксид. Њихов утрошак овог гаса иде и до 50% антропогеног угљен-диоксида. То значи да би у случају да не могу да се прехране пораст средње глобалне температуре био озбиљнији.
Поврх тога, фитопланктони у морима и океанима ослобађају кисеоник. Биолози су проценили да различити организми који живе у океану произведу између 50 и 85% кисеоника у атмосфери. А истраживачица океана Силвија Еарл је оценила да управо фитопланктони обезбеђују кисеоник за сваки пети удах ваздуха. Научна истраживања установила су да китови поспешују развој фитоплактона где год да се нађу, тако што ђубре океан и учествују у размени и кретању нутријената.
Kитови су економски битни
Према подацима Међународног монетарног фонда, због значајне улоге у карбонској секвестрацији и здравом функционисању океана китовима дугујемо више од хиљаду милијарди америчких долара. Само један велики кит вреди више од 2 милиона америчких долара зато што својим постојањем доприноси хватању угљеника, али и унапређењу рибарства и процвату туризма.
Ипак, чини се да на све позитивне карактеристике китова, које се не тичу меса и кости, остајемо већински слепи. С обзиром на то да су китови битан фактор у митигацији глобалног загревања, климатске прописе и политике требало би да обликујемо тако да њиховим очувањем повећамо и шансу за задржавање пораста средње глобалне температуре знатно испод 2 Целзијусова степена. Што је више китова, океани су здравији, а мање угљен-диоксида је у атмосфери.
(Извор Национална географија)
