„Мислим да је вероватније да се на Марсу пронађе научна колонија ванземаљаца из другог планетарног система него да активан домицилни комплексан живот. При том не мислим да постоји икаква могућност да ћемо на Марсу наћи „мале зелене” са Проксиме Кентаури”, каже астрофизичар др Бојан Печник, један од руководилаца пројекта „Хиперсфера”.
Овај месец је препун догодовштина повезаних с потрагом за древним животом на Марсу. Дебетог фебруара је до планете успешно стигла сонда „амал” Уједињених Арапских Емирата која ће из орбите истраживати климатске промене и губитак атмосфере. Дан касније пристигла кинеска летелица Tianwen-1 која ће у мају на површину спустити ровер да трага за биомолекулима и другим назнакама живота. У четвртак ће НАСА покушати да спусти ровер Perseverance који ће претраживати кратер Језеро у потрази за древним фосилима.
Мада ове три летелице стижу из различитих земаља, заједничко им је да ће трагати за „малим зеленим” (у овом случају „малим црвеним”), односно за геолошким или биохемијским траговима живота. Питали смо астрофизичара Бојана Печника, једног од руководилаца пројекта „Хиперсфера”, који је докторирао у Институту за екстратерестријалну физику Макс Планк у Немачкој, какве би то организме могли наћи на овој прашњавој и хладном планети.
Постоји ли могућност да ће на Марсу наћи живе микроорганизме?
Атмосфера на Марсу је врло ретка – притисак на површини је свега 5% земаљског, какав је код нас у стратосфери на 20-ак километара изнад Земље. Стога је Марсова атмосфера зантно слабији заштитни омотач него што је наша атмосфера. Врло је хладно, а до тла допире велика количина ултраљубичастог и другог, по живот штетног, зрачења са Сунца и из свемира.
Због тога не очекујемо живе микроорганизме на површини, али није сасвим искључено да бисмо их једног дана могли пронаћи дубље под површином. Наиме, досадашња истраживања су показала да велики делови Марса мало испод површине садрже значајне количине воденог леда. У летном периоду део тог леда се отапа и тад настају услови у којима би можда неки екстремофили са Земље могли преживети.
Екстремофили су организми способни преживети у средини која је врло хладна или врућа, слана или кисела, у условима који су доста другачији од оних у којима обично налазимо живот. Такви услови нису нарочито погодни за настанак живота, али ако су једном давно Марсом владали повољнији, могуће је да је настао живот и да су његови екстремнији представници преживели до данашњих дана. Могуће је, али је врло мало вероватно. Потрага за животом на Марсу првенствено је оријентисана на геолошке и биохемијске трагове остатака прошлог живота.
Бојан Печник
У случају да нађу живе организме, како би они могли изгледати?
Потенцијални живи организми на Марсу боравили би довољно дубоко испод површине да би били заштићени од соларног и космичког зрачења. Вероватно би били слични микроорганизмима из Земљиног пермафроста. У раним стадијумима развоја Сунчевог система релативно често се дешавало да су већи астероиди падали на површину свих планета, тако и Земље и Марса. Понекад су ти удари били толико интензивни да су крхотине с површине планета могле одлетети у свемир, лутати хиљадама година у међупланетарном простору и пасти на суседну планету. На пример, Allan Hills 84001 је фрагмент метеорита са Марса који је у 80-им годинама пронађен на Антарктику.
Постоји могућност да је живот настао на једној планети и да је тим механизмом био пренесен на суседну. Такву теорију зовемо панспермија, и она би добила битну потврду кад би на Марсу пронашли остатке живота сличног нашем. Досадашња истраживања указују да је Марс у далекој прошлости имао услове доста сличне онима на раној Земљи, па је за очекивати да би се живот могао развити на сличан начин, односно да би му физиономија могла бити довољно слична да остатке које пронађемо знали препознати као трагове прошлог живота.
Постоји ли могућност да се нађу комплекснији организие од бактерија, попут животиња или биљака?
Мислим да је за то шанса изузетно мала. Ипак, било би врло узбудљиво ако би се пронашли фосилизовани облици комплекснијег живота. Шанса да се пронађу живи комплексни облици практично је једнака нули. Мислим да је вероватније да се на Марсу пронађе научна колонија ванземаљаца из другог планетарног система него да активан домицилни комплексан живот. При том не мислим да постоји икаква могућност да ћемо на Марсу наћи „мале зелене” са Проксиме Кентаури.
Једни научници сматрају да је у давној прошлости површином Марса текла вода довољно дуго за развој живота, док други мисле да су раздобља с текућом водом била кратка и да „Црвена планета” није никада била довољно дуго гостољубива за развој микроорганизама. Kоја теорија је доминанта, односно с више доказа?
Густа атмосфера је нужна да би вода могла бити у текућем стању на површини планете. Ако нема густе атмосфере која служи као заштитни омотач, водени ће лед при ниском притиску сублимирати у гас. Геолошке формације детаљно снимљене са орбитерима који круже око Марса, а и геолошка и хемијска испитивања која су досад одрадили ландери и ровери, указују да је Марсом у прошлости дуже време било текуће воде. Да ли је то дуже време било довољно дуго за развој живота, то је нешто што ћемо тек истражити.
Ровер Perseverance као један од задатака има да прикупи занимљиве узорке тла и остави их на једној или на неколико локација одакле ће будућа мисија може да покупи и донесе на Земљу, где их можемо детаљно испитати у лабораторијама. Узбудљива могућност за детаљније истраживање прошлости Марса свакако је људска експедиција на којој ради америчка компанија SpaceX. Могуће је да ће већ крајем ове или почетком следеће деценије људи ходати „Црвеним планетом” и имати прилику да детаљније истраже живот.
Ове године три свемирске летелице стижу до Марса. Да није било техничких проблема, стигла би и четврта (ЕСА/Русија). Мисија свих летелица је на неки начин повезана с потрагом за древним животом. Kако то да су ове године до Марса требало да стигну чак 4 летелице?
Мислим да се ради о сплету околности. Наиме, Марс и Земља круже око Сунца у различитим орбитама и често су доста међусобно удаљени. Тако да се прозор за слати роботске сонде на Марс отвара тек сваке две до две и пол године, и није дуго отворен. Стога је то главни разлог зашто више земаљских летелица ових дана стиже на „Црвену планету”. Додатно, развојем свемирских технологија, изградња и лансирање сателита више није прерогатив само најмоћнијих светских сила, већ ту улазе и други играчи жељни доказивања. Летелице које у фебруару стижу на Марс имају сасвим различите инструменте и не баве се истим врстама истраживања, већ само имају заједнички, медијски секси називник „потраге за животом”.
Истраживање Марса траје већ десетлећима и с његовим напретком се полако приближавамо одговору на питање је ли живот на Земљи јединствена појава, али нема говора о томе да су три новопридошлице у међусобној трци за неким специфичним циљем.
На којој планети или месецу је највећа вероватноћа да се нађу живи организми?
Марс је једном давно могао имати једноставан живот какав познајемо. Јупитерови месеци Европа и Ганимед, са својим дубоким сланим океанима под леденом кором и плимским и могуће геотермалним изворима енергије и данас имају околину сличну раној Земљи, па су изгледне мете за истраживања у надолазећим деценијама и проналазак живота сличног нашем.
Сатурнов Енкелад је, иако битно мањи, сличан Европи и Ганимеду па је у том контексту такође врло занимљив. Летелица Cassini пронашла је доказе за комплексна органска јдињења у испустима воде која је продирала кроз пукотине Енкеладове ледене коре. Мени је најзанимљивији Сатурнов месец Титан, који је толико велик да има властиту густу атмосферу. Да кружи око Сунца, Титан би био планета.
На његовој површини влада велика хладноћа, око минус двеста Целзијусових степени па нема текуће воде, али зато има језера од метана и етана, а метан такође у пахуљицама снијежи из Титанових облака. Површинска температура азота, главног гаса Титанове атмосфере, блиска је његовој тројној тачки. Све то заједно отвара занимљиве биохемијске могућности за живот базиран на органским једињењима, али битно различит од овог којег познајемо. Због тога НАСА разматра различите концепте да једног дана пошаље мобилну роботску сонду на Титан, у виду ваздушног брода или полуподморнице.
Perseverance
Зашто је НАСА изабрала баш кратер Језеро?
Ровер Perseverance jе пети који је НАСА послала на површину „Црвене планете”. Требало би да слети на још неистражено подручје – кратер Језеро. Летелица ће покушати да га спусти у древно корито језера и делту реке широку 45 километара који се налазе у том кратеру, што ће бити јако опасан потхват јер то подручје обилује пешчаним динама, стрмим литицама, громадама камења и малим кратерима. Kратер Језеро једно је од најбољих места у потрази за древним животом јер је пре неких 3,9 милијарди година вероватно био испуњен водом и имао форму језера. Досадашње анализе су показале да су наслаге у кратеру богате минералима који настају у присутности воде, што значи да је тамо некада могао постојати живот. У таквим сличним седиментима на Земљи обично налазимо фосиле, стога је могуће да ће их ровер открити и на овом подручју.
Пре више милијарди година Марс је вероватно био много топлије место, на којем је било текуће воде на површини, што значи да се тамо у далекој прошлости могао развити живот. Но „Црвена планета” је временом изгубила атмосферу и велик део воде и постала суво, хладно и негостољубиво подручје каквим га видимо данас. Пре 3,9 милијарди година, када је на Марсу вероватно било текуће воде, у његову се површину забило велико тело из свемира и створило кратер који се затим напунио водом. Данас је тај кратер празан, али ожиљци које видимо на површини причају причу о давној прошлости пуној река и језера. Наиме, летјелице које орбитирају око Марса су на том месту снимиле формацију која наликује на велику речну делту у облику лепезе. Та делта наликује подручју на којем се река Нил сусреће са Средоземним морем.
Беле пешчане плаже на Марсу?
Планетарна научница Браони Хорган, чланица тима иза ровера Perseverance, сматра да је ово место идеално за потрагу за фосилизованим организмима јер су се древне реке уливале у ово језеро и одлагале органске и друге потенцијалне знаке живота. Делте и дна језера могу сачувати блатњаве седименте који су сачували доказе о биолошком животу или другом органском материјалу. Иако на Марсу постоје и друге формације које наликују на корита река, језера и делта, у кратеру Језеро су откривени посебни минерали. Наслаге тих минерала, карбоната, налазимо по целом кратеру. „Могуће је да је ово древно језеро некада имало прекрасне беле пешчане плаже”, казала је Хорган.
У језерима на Земљи микроби воле да расту у великим колонијама тик испод површине воде. Стога, када је на Марсу испарило језеро, можда су карбонати успели заробити део тих микроба и сачувати их, као што се знало догодити на нашој планети.
Ровер има хеликоптер
Ровер Perseverance има 19 камера којима ће сликати диван крајолик Марса, док ће четири остале снимати процес уласка у атмосферу и слетања на тло. Тежи око 1.050 килограма, а опремљен је минијатурним хеликоптером Ingenuity који тежи само 1,8 килограма. Ова направа биће прва таква која ће летети неком другом планетом. Аутономни хеликоптер има уграђену камеру, а напајаће се путем соларне плоче и неће имати других инструмената.
(Извор Индекс)
